Просветни гласник

45*

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОмОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКОГА НАРОДА

343

ских се народности сачуваше или трагови (језика, културе или и остаци етнички) народа с другим језицима, који се сада антрополошки мало разликују од Индојевропљана, а по језику тако одвојени, да се никако не може она провала, што их дели, премостити. — Зато се, имајући на уму, разноврсне Факте о пранароду индојевропском, може извести закључак по аналогији: испрва је тај народ био мален, антрополошки и соматолошки као год лннгвистички једноставан, исте расе, али што се даље шнрио и захватао већи простор, долазио у додир с другим народима, свакако и другим „расом" и језнком, па се с њима мешао и укрштао, побеђивао их и наметао им језик — све је више губио од псконске самотворости, једноликости, отуда и разлике у раси, каке се могу наћи у свима индојевропскнм племенима без пзузетка. Језик се меља и преноси по својим законима, јер и мали Африканац може научити енглески или немачки, али физички је тип сталнији, он се .иредаје у наслеђе, од оца сину, и ако се и сам мења. — Да узмемо још један пример о мешању индојевроиског племена изван ускога јевропскога обзорја. Индиски се Арје, продирући с горњега Инда на југ и југоисток, као што се у Ведама пева, борећи се са старијим становницима тих земаља, народима мрке масти, Базуп, који говоре са свим другим језиком, имају другу веру и обичаје, — спомињу као народ „златне косе" и беле боје лица. Борба се са староседеоцима, вођена на живот и смрт, завршила покорењем „варвара", који саставише четврту касту у индиским краље -ч винама, СЈМга. Индојевропски је елеменат победио, вели један зналац староарнскога жнвота, али је с временом, које није тако кратко, ариска крв помешана с крвљу староседелаца, чмје жене и кћери, доспевши у домове племенитих Арја, могаху од робиња постати и госпође. По што је мешавина све даље ишла, а помагала је и околина нове домовине да се промени ариски исконски тип, лако је разумети, зашто се само у неколико породица браминских још чува »племенити карактер средоземне расе" (Фр. Милер). И у Авести има успомена на борбу ариских племена са иноплеменицима, друге расе (апаЈгуао с1апћауо), а у кућама маздејских поштовалаца живљаху кћери не-

верника као слушкиње и наложнице. Често се, особито са стране словеиских противника, истицало како у жилама народа рускога има мало словенске — индојевропске крви, јер се словенска племена, из своје прадомовине на исток све се даље ширећи, помешаше с Финскима, и ако о том не постоје историска сведочанства као о најездама и сеобама других словен. племена насеверозапад и југозапад. (Чеси, лехитска племена, Србохрвати и бугарска племена). Нико то и не мисли одрнцати ни од стране руске ни од стране науке јевропске, али кад се та теорија Формулује као политичка догма (Духински, МагЧт, многи Немци и т. д.), свакп уман човек видеће да то ништа не доказује, јер руски народ има своју културу, своју историју, своју народну свест као и свој самотвори језик. Народ не чини физички тип већ историја — па с тога није потребпо одбијати ударце с непријатељске стране, тврдећи да није Финска крв унела ништа у антрополошки тип руски (проФ. Соболевски, Лекцш, 1): напротив народ се руски полагано и нечујно раширио, милом или силом, о том сведочанства ћуте, и постао најкомпактнији народ у Јевропи маса чија будућност не може плашити забринутог патриоту. Укрштање раса обично је давало савршеније типове и енергија руских козака и трговаца освоји Сибирију, нову Русију у будућности'). Дасе одреде старији одношаји, предисторијом, индојевропских народа, бар у главним цртама и да се понајлак допрати свако племе до места, одакле је' пошло, оделив се од пранарода—једном речи да се одреди прадомовина и деоба индојевропских племена, само може помоћи и извести наука о језику. Кад се узме с ове стране решавати о генези нашег племена, језик се не да заменити. Ту он може слободно ступити као сведок вишег реда, јер речи у језику морају као производ духа човечјега да му буду израз и слика мисли — као монета у саобраћају трговачком — тако да нешто другојаче стане се осећати, кад се докаже њихово постање на неколико хиљада година. Душа се наших предака у њима огледа, живот умни и материјални — а то не кажу мртве и неме ') 11сп. 0. 8сћгас1ег, ор. сН. 157 и цитов. литературу (X. Цимер и Фр. Милер).