Просветни гласник

ПРИДОГ ИСТОМЈН

јесије ишло за историјским развијањем. Промењени кудтурнн одношајн захтевади су да се онн мотпви промене, којн су се зачеди у старнм кудтурним придикама. Сувнше ведпке кудтурне промеве, особито када су у правцу напретка, јако штете народној појесији, шта више прете, да ће је са свнм сахранити. Стабндни кудтурни одношаји српскнх земаља под Турском, а тако нсто н у гранпчнпм покрајпнама суседнпх земаља, дадн су српској епској појесијн и времена и простора, да се може подако и правидно развијати, док је међу тнм еиска појесија у то доба. на западу давно изумрда, не достигавши обично тодикн стеиен, кодики српска народна песма. У другом деду ове расправе впдећемо, коднке су знатне промене изазвадп у српској јуначкој песми промењенп животнп одношаји, којн наступише деФпннтпвном пропашћу старе српске државе и пропашћу кнежевских и пдемпћкпх нородпца (упор. немачку појесију од XIII до XV века, даље рпмску лнтературу пре п после Августа и Француску лнт. од XVIII п XIX века). б. Аитерарно-историјски фактори. Овај назпв смо с тога узели, што бољега не знамо. Но како се овде може само говорнтп о усменој и традиционалној литератури, то схваћамо овај назпв само у томе смнслу. У ту усмену лптературу долазе митске представе, које у народу живе. Ове мцтске нредставе долазе у додир с историјскпм матерпјалом, те се мешају п стапају. Стапање ово бпће јаче иди слабпје према обиму, богатству и снази тих митскпх представа. У српској јуначкој песми опажамо митскп елеменат у облику некпх празновернпх представа, које пмају још и сада и другп европски народп. Поједпне празноверне представе одржале су се у народу и у најновије доба. Грчкн епос, а још више инднјски, пун је тих празноверпца. Само онај, који хоће све да тумачи, тај може у српској народној иојеснјп псторијске особе плп створове Фантазије хтетн да нађе у миту. У традпционалну лптературу долазе даље разлнчнп мотиви пз поједннпх приповедака, који са стране продреше у епску појеснју Такови су: разни мотиви из народне и вештачке појесије других народа, даље легенде, приче и др. Ови елементи почелп су се тек у најновије време боље проучавати. До скора се много што шта држало за митскн елеменат, а сада се зна, да је то мотив из неке приповетке, који је са стране овамо до-

српских јуначкнх песам.у 371 несен. Сем овнх лнтерарнпх Фактора нмамо још такових којн допрпносе, да се обдик у песме мења. Такви су : преношење мотива, контаминација, ампдиФикацпја; даље је случај, када се једна песма цепа, па се појединп мотпви ваде, да се обраде као нека цедина. За сада се нећемо дуже бавпти овим Факторнма, јер ћемо доцнпје прп нотанком пспптнвању са њима досга носла нмати. Од велпкога је значења п гшдцвидуадна песнпчца стварадачка моћ народнога певача. До сада се врло мало пажње иоклањало овоме нојаву. Народни неснпк пе разликује се бптпо у појегском стварању од лптерарпога песнпка, но само у споредним сгнарима. Радња народнога невача обпчио се мало ценн, њсму се не даје стваралачка моћ, него у њему гледамо онога, који несму прпма, нева је, те је тако сачува од заборава. Да се овп рђавп назорн одрже, много Је допрпнело то, што се не зна име народнога песппка, његова лнчност губп се са свнм у пародној песмп, шта више певач и не волп да да прнзна, да је која носма његова, него је обпчно износн као стару, а он је пева, како је чуо. (Упор. код Јагића у Арх. IV на стр. 236, где говорп о Јовану из Гацке). И сувише се лако судп, када се велп за једно дело, да га је народнн дух н не знајући створпо — то већ може важитп за прнчу, нословнну идн кратку лпрску песму — јер дедо је у сваком случају потекло од стваралачкога духа, чија је индивидуална стваралачка моћ тесно скопчана са типнчним обликом народне појеснје, како по облнку тако н по садржини. Па и посред тих граница, којнм гаје народна појесија ограннчнла, нашао је песнички дух опет нростора, да сам ствара. Свака песма дакле у неком извесном обднку мора пмати и свога творца. Ако су у песмп већ уобичајени појетски облици и стадне Фразе, ако је варирање познатих ствари, ако је иесма тривпјадна н без укуса, творац јој је онда обичан певач, а не стваралачки дух. Имамо ли у песмц нечега новог и иојетскн лепога, ако су мотнвн нови или стари згодно спојени, ако несма има лепнх сдика и израза, самосталних мисли и особенп начан прпказивања, онда имамо пред собом песника. Није главна погодба за појетско стварање пронаћн градиво, као што то овде обично бива Требало би испитати, те бн се може бити дошдо до ресултата, да је Вукова збирка с тога тако сјајна, што су у њој нокупљене песме даровитих стварадачких духова. ГНаставиће се).