Просветни гласник

548

НОВИЈА ИСТРАЖЕШАЊА 0 ПРАДОМОВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА

семит. 1аиги доста, далеко, али је, нема сумње, семитскога поретла грч. хауоод, лат. Гаигиз, умбр. 1иги[, прус. 1аигГ8 ст. слов. тоург из Гаигоз (као ссуХос; цев, трска'; лит. аи1ув, ауИуз, ст. сл. оулип ј. Друга је једначина за ариске језике непоуздана, јер у санскр. 'рог' гласи сгпда-пт; ако има позајмице, то су је учинили Семити од индојевропских сточара. У јевропским је језицима име за лава узето преко грчкога из семитскога. Тешко је међу тим везати санскрт. ћа1аћа, гот. ди11ћ, слов. *золто, злато, золото, дакле и лет. (еИз, индојевроп. ућоИот или *ућог1от. Али је сродно са семит., асир. вавил. рИаћћи сумер. (акадско) Ђа1ад, грч. ттеХелов и санскрт. рагасп-т. Реч је за сребро властита само североисточним јевропским језицима: гот. зИиђг, ст. срЂбро, пруско зггаШап, лит. згЛађгаз, тако да се не може пи по ком праву преносити у прајезик. Ј. Шмит вели да има таку поуздану једначину, коју ни један од пређашњих научника, што се бављаху о овом питању, не спомену, а која се може сматрати као једна од најјачих потпора азиској ипотези, осим ако слагање не би било случајно у гласовима и у значењу, а тако се шта може набиљушити и из осталих језиковних области: санскр. 1оћа-8 1оћа-т 'мед, бакар', ст. сев. герм. гаит 'црв. гвоздена руда' пехлвиско гос1, ст. сл. и слов. роуда те1а11иш, упор. с промен. значењем гаи&иб, таисЈа у литв. ј ) Ф. Милер написао је због овог дела Шмитова чланак у Аиб1апс1-у 1891, у ком вели, да се у погледу лингвистичких дедукција потпуно слаже с њим, само што не може да нађе основицу за семитске и индојевропске одношаје, каку мисли ТГТм ит даје нашао и у бројном сист°му индојевропских језика. Шмиту се учинило, да ће семитскимутицајимабројни систем у неким индојевропским језицима дати ираву тачку тежишта азиске ипотезе. Индојевропски је бројни систем био десетни, али сада је изукрштан дванаестичним: норед старога начина за 11 и 12. т. ј. двандва-сложеница *огдо-с1ећт <1ио-с\ећт = ст. инд. 4ћа-с1ада, б,иа-с1аса, грч. ег-дела (делФ. дела нд) и дсо-де/м (омир. диа-деха) има у герм. напр. гот. ;игг-1гЈ', ст. гор. нем. ет-НГ; гот. 1^а-Н( ст. гор. нем. 2и>е-ИГ, а међу тим 13. је З-ј-10 и ') 1Јгћеппа4 с1ег 1и(1о§еппапеп, стр. 9. 6, и ЗсћгаЛег, 8ргасћуег §1еЈс11Ш1§' шк1 ТЈг §е8сћ1сћ (;е стр. .

- 4 -ј_ 10 и у гор. нем. д/п-гећап или гот. 14 - /ЗДуотЧ агћит, ст. гор. нем. \гог-хећап. У герман. се праве десетице до 70 са -Идјиз : напр. 50 гот. ЏтГ~Ндји8 60 за гћз-Идјш, ст. гор. нем. /' гп/'- гид, зесМ-гид, а 70. 80, 90 са -1,е-ћиш1; гот. зЉипГе-ћипб,, аМаиЛећипс!, тип1е-ћип(1 , ст. гор. нем. з/ђипхо, аћ1ого, пшто. Даље германски језици имају 'велику стотину' = 120. Осим литванскога, који има за 11 пепи-Ика и 12 с1пу-Ића, 13 ГгуИћа итд. У првом начину бројања се други индојевропски језици не слажу с германским. Од другога начина има у грч. напр. 80 Шдо(ц-хо1>та, 80 будсд-логта, лезб. будогјхогта, у лат. зерГиа-дШа \ г *доМа,), ос1иа*ос№^а~, ос1о-дГпГа поп-а-дтГа, тако у келт. 60: зез-са а 70: зесМто-да, 80: осМто-да. 8еха^т1;а и зезсепМ су округли бројеви, који исказују множину и као неки појмовни одсеци стоје у бројној системи. Ј. Шмит вели: одсек је после 60 био исконски, нрајезички, постао под утицајем семитско-сумерским, јер сумер. 60 'зоззоб' чини рачунску основицу. Може се објаснити, како су стари дошли до таке системе; стари су, држећи се сунчеве године, делили је као круг на 360°, у ком се полупречник (на периФерији) може уписати шест пута. Ф. Милер је у споменутој, рецензији исказао сумњу у могућност такога утицаја у доба заједнице, јер је тешко замислити пранарод на тако развијеном сту пњу културном да прима бројни систем делимично. Шмит се бранио у једном од бројева Аиб1апс1~а како је то могло доћи путем трговачким; али Милеру се то чини просто немогућно, јер у примитивннх илемена не постоји продаја и куповина, у нашем смислу трговина, већ је то просто трампа и размена (Таи8с11ћапс1е1), и иронички вели, да би Шмит, иначе један од најопрезнијих и најкритичнијих лингвиста, учииио науци велику услугу, ако докаже трговинске одношаје између пранарода индојевропскога и семитскога.') — Хирт је у х ) Шмит је тврдио, да су Ивдојевропљани били намештени у Фаланзи још док су били близу Вавилоније ида су германска нлемена стајала на оном крилу Фаланге што је било близу Вавалонцима. Два су места откуд би могли доћи Индојевроиљани из Азије у Јевропу а из суседства вавилон скога, један кроз кавкаске кланце, други, равнидом између Каспискога мора и Аралскога језера. Иначе се теорија поступних прелаза, коју је извео Шмит за развитак индојевропских језика распада у прах и пепео с кретањем у 4 >аланзи. В. Апз]аш1, 1891, стр. 616.