Просветни гласник

550

љиште није згодно за народне сеобе. Спомињу се Хикси као ново непознато освајачко племе, које се утврђује у Јегипту, али се ни по чем не може судити, да су индојевропско племе. А ако су племена, што крајем 12. или почетком 13. в. пре Христа искрсоше са »женом и дететом и свим имањем својим на волујским ко«има С( и продреше у Сирију и Мисир „да се награбе плена и задобију нову домовпну« — ако су та племена арпскога рода и племена, свакако њихова појава пада у много доцнију перподу но што је ова, о којој је говор. По месту становања деле се ариска илемена на две групе : јевропску п азиску, а то ништа не руши, шго имамо у М. Азији народе индојевропског поретла, јер они дођоше из Јевроне, као ни појава ариских нлемена азиске групе на југоистоку Јевропе. Тако остаје да је језгра или сва маса-јевропских Арја у Јевропи, азиских у Азији. Али и одношаји између ове две групе племена нису подједнаки: док су Иранци и Пндијанци врло блиски, ајезициимпре диалекти једнога језика но оделити, по најстаријим спом^ницима судећи, не находимо таке блискости између западних племена. Братке мисли да су арискп сродници у Азији (индоиранока племена) једно време одељени били од занадних Арја иноплеменим народом. Најбоље ће те одношаје показати неколико поређења. Свака група за се има опће називе за врло проету земљорадњу, а међу собом се тако разликују, да се другојаче не може така разлпка објаснити но узевши да се свака група самостално стала бавити о земљорадњи, т. ј. да су у то доба припада.ш са свим другим културним круговнма. Псточноариска племена имају много опћих појмова из верске, културне, обредне и језиковне области, што не можемо ни налик наћи у западној групи. Само да споменемо неколико нримера: ст. инд. ћо1пг- првосвештеник\ зенд. га.о1аг, ст. инд. атапап, 'жрецг', зенд. а1ћгах>а 'свештеник, маг', стар. инд. зота с божан. пиће и при жртвовању употребљавано 1 , зенд. ћаота, ст. инд. тИга, па гпЛга ^Н^аћап, асШуаћ (р1.) и т. д., *имају своје корелате у зенд. и ст. перс. тИћта, гпб,га (апсЈга), ате.з а-8реп1аб и т. д. г ). Подела. је ариских племена на две споЈ ) Најбоље је о ариској периоди (индоиранско.ј) расправљао Ф Шпигел у Б1е Аггзсће Рег1ос1е ипа Гћге 2изШпс1е , Бе1р21^ 1887.

менуте групе имала за културан им развитак пресудан значај. Свака група запада у нову културну СФеру и израђује своју особиту цивилизацију, стога није необично што се утро траг старијем животу културном. Да је било непосредне свезе између источних и западних ариских племена, не би могло бити таке одељености. — У осталом се мало Братке разликује од Шрадера, те се може даље његово расправљање пропустити. Само треба истаћи, с каком неодређеношћу браниоци азиске ипотезе износе своје погледе. Са свим другојаче умује споменути дански научник, УоЉкоу у једном делу од 1890. год., познатом нам само по опширној реценсији Р. 0. Франка')• Најбоље би било упознати се с мислима из самог дела, али држимо да и овај уломак неће бити на одмет, јер је заиста писац потпуно оригинална глава, с потпуно новим погледима, који истина неће увек бити правилни, али у толико пре интересантни. На питање о прадомовини индојевропских племена писац долази, одговарајући на питање о опћој пм митологији. Још је пре њега X. Волцоген 5 ) сличним путем желео доказати правилност азиске ипотезе и заштити је од многих напада, и тада обратио иажњу на једну епизоду из индиске митологије, где се опева борба Индре с Вртром и Аћг, огњеним аждајама, што су му одагнале и засужњиле млечне краве. Овај се мит тумачи као борба бога неба против летње жеге, која држи затворене и сакривене кишне облаке. Волцоген је нашао трагове миту у сродних племена Грка и Германаца. Али кака је разлика: у герм. миту сунце-јунак савлађује хладну зиму, што је само обрнута тема индискога мита, куд и камо природнијега и оригиналнијега. Митолошки нас резултати не могу овде интересовати, за то ми само износимо'шта је извео Водскоу за питање о прадомовини. — Не може бити упоредне индојевропске митологије, т. ј. да се посебне индојевропске митологије узму да су потекле из опћега врела, јер су религија и култура везане за земљиште, па се не могу преносити у друге крајеве с другим природним погодбама. А да то априорно тврђење докаже, одриче да М 1ш1о§егташзсће Гогзсћии^еп III, Ваш1. Ап?, сг^егстр. 111—124. 2 ) 2еИ;зсћгШ Гиг Уб1кегр8усћо1оие ипс! 8ргас1п\мззепзсћаК, В. VIII.