Просветни гласник

— XV

4. Издатак на издржавање оснокних школа Рга18 Д' еп^геИеи Де« есо!е8 ргГтаггев Основне школе издржавају се о трошку државе н општине: Држава плаћа само наставнике, а све остале трошкове подноси општина. У 1890 — 91. школској години издато је: из државне касе на плату наставника 1,463.079*06 дин. из општинских каса на остале трошк. 890.282-84 (( Свега 2,353 36190 дин Посебице општине су учиниле издатак: На кирије за школске зграде .... 80.142'вб дннара На оправке школеких зграда .... 63лЦ-7? (< На име награде учитељу за стан и огрев, где то не добијају у натури 287.646-«! „

На плату школском послужитељу • • На набавку дрва за школу „ д науч. ередст. (( ( , школск, намештаја • • • На набавку књига и других потреба за сиром. ученике На остале трошкове

209.084'34 динара 116.821 *38 (( 25 895-3 4 (( 25.514*21 (( 38 609-67 динара 43.3&2'85 ((

Кад упоредимо број наставника, школа и уписаних ђака с учињеним издацима у 1890 — 91. школској години, онда излази, да је иросечно била платаједноме наставнику 1.029*53 дин. годишње, сем накнаде за стан и огрев коју они добијају од општина било у натури било у новцу. Једна је школа стала општину • • • 1.160*73 дин. Један је ђак у онште стао државу 34 '05 дин.

IX. СРЕДЊЕ Ш^ОЛЕ (ЕС01.ЕЗ МОУЕШЕЗ).

И средње школе у Србијп деле се на ниже и више. У ниже средње школе долазе четвороразредне гимнасије, а у више долазе целе гимнасије и реалке од 7 година, које су законом од31. октобра 188'6. год. подигнуте на 8 година, Богословија, Учитељске школе и Виша Женска Школа. Нижих средњих школа било је на крају 1890 — 91. школске године 16 п то : 15 с по 4 разреда а 1 са 3 разреда. У њима је радило 2 заступника директора, 14 директора, 23 проФесора, 41 предавач, 23 учитеља, 16 вероучитеља и 9 учитељица женског ручног рада — свега 128 наставника. Виших средњих школа било је 1 4, и то: 8 гимнасија и 1 реалка с по 7 разреда, 1 реалка са 6 разреда, 2 Учитељске школе са по 3 разреда, 1 Богословија с 2 разреда 1 ) 1) Богословија је по закону ,е 4 разреда, алн у њој није бнло свих разреда с тога, што 1887 и 1888 године није било уписивање новцх ученика због новог закона од 31. окто-

и 1 Виша Женска Школа са 6 разреда. У вишим средњим школама радило је: 10 директора, 1 ректор, 2 управитеља, једна управитељка, 94 проФесора, 54 предавача, 37 учитеља, 9 вероучитеља, 7 учитељица женског ручног рада у гимнасијама и реалкама, 24 учитељице у Вишој Женској Школи, 3 помоћнице и 12 хонорарних предавача у Вишој Женској Школи — свега наставника у вишим средњим школама 254. Кад упоредимо број недељних часова, колико су поједини наставници имали, онда излази да је један наставник просечно имао недељних часова:

бра 1 886. године, по коме се учечиди нмају примати у Богословију по свршетку деле гимнаасије, у месту но свршетку 4 разреда, као што је дотле бнло.