Просветни гласник

539

Мпслим да би ово дело требало примити, а надам се да ће г. преводплац, кад дело буде пзашло у другом издању, више водити рачуна о језику. Београд, 22. новембра 1894. год. Др. Б. Гавриловић редован ЧЈАН ГлАВ. ПрОСВ. СаВЕТА. Савет је одлучио: да се нреддог управе Државне Штампарије о- откуиу ове књнге цргши и према томе поменута књмга откупи и употребп за школ. уџбепнк.

Г. Гавриловнћу, као реФеренту, одређенје хонорар у четрдесет(40) дин. VII Прпступило се прегдеду тема (задатака) за писмене саставе проФесорскпх кандпдата по појединнм грунама, п, како нису теме пз свију група још стигде Савету, то је само неки део тема прегдедан п прпмљен, а осгадо прегдедање н прпмање тема остављено је за први пдућп састанак. С овим је закључен састанак.

НАУКА И

НОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА 0 ПРАДОШВИНИ ИНДОЈЕВРОПСКИХ ПЛЕМЕНА. ПРИКАЗАО 0. Н. ТОМИЋ. (Свршетак) Интересантно је објашњење, које даје Пенка о посгању праве долихокеФалне расе ариске, нлавих очију и косе, беле и руменкасте коже. Он вели, да су она долихокеФална иалеолитска племена за леденога доба дилувиалне епохе, што се удалише из среди.е Јевропе за животињама, које ловљаху управо праоци ариске расе. Кад је настало ледено доба и кад се лед стао ширити, све су људске расе из Јевропе нзмакле у друге крајеве. Само заосгаше преци Арја и имали су разлога: клима им је ледене периоде и борба за живот даровала плаве очи и косу, кршан стас и дуг крој главе. Кад се свршила ледена периода, и становници јевроиски одоше на север за животињама. које ловљаху, стигоше у Скандпнавију. Ту су замеци оне ариске културе, до које можемо лингвистич палеоптологијом допрети. Скапдинавија се не може другим крајем заменити. У почетку неолитскога доба у народима оспротелу Јевропу долазе новн народи: с југозапада мрка кромањонска раса, чији се остатци чувају у народима Апениискога и Пиринејскога полуострва, острва Средоземнога Мора, монголоидна. Обе се расе су-

НАСТАВА

кобише у земљама садашње Белгије и Француске и укрстише се. Али са севера се стаде кретати бела раса ариека, која као спремнија за културу стаде покоравати народе што јој стајаху на путу и наметаше им језик. Ариски је елеменат, што се дање одмицао од свога исконскога огњишта, све више слабио, тако се из смесе народаијезпка развише народи и језици ариски. И као што су Грци арианизовани Семиге, тако су Фини индојевр. племе, које је усвојнло фпнски језик! 1 ) У последње је време о истом иредмету објавио повећи чланак 2 }, у ком понавља готово исто што се тпче постанка блондина. Побијајући споменуту ипотезу Пешелову о посганку плавога типа у западној Русијн под утицајем природе, Пенка исти такав утицај преноси у недогледно, нама са свим незнано доба. Од мрке расе за леденога је доба постала плава, још је и интелектуално и физички успела да се развије и облагороди. У својој студији он много говори о немогућностп да се промени физпчки тип за кратко време, али зашго пак није племе бедних Ескима могло добити комплекцију ариске расе, и ако живн под истим погодбама, у иперборејским крајевима, а у какима су му могли живети преци ариски за леденога доба? Пенкина се ипотеза најбоље може осветлити паралелама, које и сам наводи, и ако против њих опет свој суд изводи. То су етЈ ) Тако у Оп#шез апасае 1883. ЛУ1еп. 2 ) Аи81аш1, 1891, стр. 132 и д. и у више бројева. 71*