Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

VIII Прочитано је писмо г. Љуб. Миљковића, којим извештава Савет. да се не може примити прегледа дела: „Зоологија" од Гастона, превео Драг. Антић, проФесор. Савет је иримио ово к знању и одлучио: да се на место г. Миљковића изабере за реч>еренга поменутог дела г. Бор. Тодоровић, проФесор. IX Прочитан је реФерат г. Јована Миодраговпћа, проФ., о књизи „Васпптна важност дружења", од Пет. Стојановића и Јов. Максимовића, учит., који су молили да им се ово дело препоручи за књижнице основних школа. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету. Прочитао еам с особитом пажњом књижицу „Васиитна важност дружена наставника са ученицима — сувремена педагошка расправа — написали: Пет. М. Стојановић и Јов. Максимовић, учитељн", и част ми је поднети Савету своју оцену о њој. Према самоме нмену ове књижице, или боље, према самоме наслову ове расправе, очекивао сам, да ће се у њој расправљати доиста једно важно питање, па било оно сувремено или не. Очекивао сам, да ће писци изнети све могућне разлоге, и теориске и практичне, како и зашто наставннци ваља да се друже с ученицима својим, и које су све добити отуда. Међу тим, одмах морам изјавити, да су писци о свему више говорили, а најмање о овоме. Писци прво, под истим насловом како се и књига зове, говоре о томе, како је данас васпитна страна уопште запуштена, и како је, по томе, потребна овака расправа. Сад, под бр. I, говоре, како некад ништа нисмо зналн те је пред нашим очима било „све једно." За то смо радили и оно што не ваља. Тек се доцније учимо и сазнајемо шта је добро, а шта није. Ово најпре бива у родитељској кући. Домаће васпитање не даје данас резултате како ваља. У њему преоблађује улпчко васпитање. „Таква деца, ето, слабо упућена мудрости, више склона злу, него ли добру, нзлазе из материнске школе...." То је под I. Под П. говоре о „школском васпитању." „Основа на којој треба да почива она величанствена грађевина духа човечијег, што се назива морал, трула је и слаба." („Морал је више „грађевина" срца и осећања него духа. РеФ.) Сад говори о раду васпитачевом, т. ј. учитељевом. Он прооветви гдасник 1895 г.

се труди, али не успева. „Већину масе (?), коју васпитач васпитава, сачињава онај део, који је, тако рећи, са сокака у школу ступио. Све то, кодсвојих кућа (сад опет „код својнх куЛа?") на разне начине (?) васпптано и упућено, дошло је васпитачу — учитељу — да постане једна душа, са једним истим моралним особинама, са истим околностима, обичајима и навикама." Ово је претеривање. Ниједна школа не може изједначити све ученике, изгладити све њине индивидуалне особине, нити је васпитању то задатак. „Спас је" у дружби... „у простом очинском и пријатељском дружењу и иримеру ." И овде се тек говори о „васпитној важности дружења." Али веома мало. Ту се износи слика једнога учитеља, којп воли децу и дружи се с њима, и, врло опоро, слика једнога учитеља старога кова, који има само једно расположење према деци, један тон, а то је набуситост. Ну одавде писци опет ударају странпутицом. Завршујућн горњи одељак под П они веле: „Овде се најбоље може да видп: шта може да учини добар а шта ружан пример." А то тешко ту да је могло да се види. „Пример је школа рада (по свој прилици рода људскога", веле они даље. II онда, опет под I, говоре о примеру. И ово је од праве теме далеко. Али за овим веле: „За љубав онога снлнога уплива, који ове врлине (искреност, послушност, вредноћа, дружељубље, чистоћа, умереност, пошговање и љубав према отаџбини) имају у нашем васиитању, неће бити на одмет да о свакој проговоримо неколико речи." И сад под а, б-, в, г, д, ђ и е — а то чинискоро четвртину књиге или „расправе" — говоре о овим врдинам?, и то више о важностн њиној, но о том како се оне развијају. А има н других врлина, и о њима бп се могло говорити много. Сад долази најкрупнији наслов а без броја, и ако је пред досадањпм чланком стајао број I (по други пут). Тај наслов гласи: „Па где је могуКе дружење?" И писци одговарају: „Свуда", и у школи, и у шетњи, п у игри, и код куће. Онда долази чланак „Дечија забавишта " и то под бројем 2, и ако под бројем I немаде до сад ништа. Под бр. 3 говори се о „заједничком животу " дечијем, и претпоставља се интернатско васпитање екстернатскоме. Под 4 говори се о „екскурзијама" иољским шетњама. Под 5 0 „ кретању и одмору"; под 6 о „ручном раду'; под 7 о „редарству"; под 8 о „школским иослужитељима"; и под овај је број стрпан и извод или као неки преглед свега овога. И онда излазе пред вас претплатнпци. То је, дакле, све што има у овој књижици. У истини да кажем, ја не знам зашто су писци 11