Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

најновијих научних истина и задобитака, нарочито превејаних и за примену одабраних из природних наука — техничних знања, мора излагати и најновија, боље рећи најлагоднија и најлакше остварљива емпиричка искуства, која ће моћи код ученика да створе вештину практичног примењивања и оних знања и ових искустава. Уџбеник за школу мора да учи и да упућује, да проширује круг општег школског знања у ученика, да пх учи једном специјалном знању и да их може упутитп да разумеју деЈСтва и узроке предузетих практичких радова, па да их упути како ће главне и основне аољопривредне практпчне радове моћи и сами, после мањег или већег вежбања, да отправљају. Дакле он треба да поучава свима пољопривредним пословима и да их учи стварању, да им одакшпдама из пскуства рутине, са мање вецбања, образује сигурпије око и сигурнију руку за практично извршивање и примењивање научног знања. И због тога је врло тешко написати ваљан уџбеник из пољске привреде и за више стручне, а камо ли и за ниже, основне школе, па још у збијеном слогу и до крајности суженом обиму; тако је тешко, да би уџбеник, који би био написан онако како треба и како сама природа ствари изискује, био право ремек-дело сваког писања и „списатељског" стварања. Као год што је за основиу наставу признато у педагогији начело „очигледне наставе", за лакше схватање и боље разумевање предавања од стране деце; исто је тако и за пољопривредно школовање признато то исто начело, у вези са практичним извршивањем многнх пољопривредних радова. И као год што основна школа, ако се са очигледном наставом не препоручује и не иде у крајности, може и треба да послужи ученицима за прво задобијање ручне рутине и стваралачке моћи; као год што основна школа мора код деце да исправља „очигледно* мане домаћег васпитања сдушевнеи са спољне телесне стране, да их учи реду и дисциплини чак и чешљању, умивању, чистоти, па и томе често како и нос свој да усекну: исто тако, по мом мишљењу, требало би да и у очигледној настави преоблађује основни ручнирад, т. ј. да се ту отпочне будући човек и грађанин учити рутини и руковању са разним најобичнијим алаткама потребним сваком човеку, ма ког позива и положаја у друштву, у свакидашњем доцнијем животу његовом. И пољопривредна настава, у том основном школовању, неће много вредити, ако тим истим методом не буде стварно потпомогнута, ако ученици немадну прилике, да у школском врту, или

на школском имању, не само виде но и практички изуче основне пољопривредне радове. Томе треба да их учи школа, а томе треба да послужи што више и такав школскп уџбеник, са што више стварних и корисних упута. Не знам како је за остале уџбенике, али знам, да се уџбеници из пољске привреде, уџбеници за пољопривредне школе, пишу двојако: или да послуже као ручна књига за предаваче тих предмета, или да послуже као уџбеник ђацима. Пошто и књига г. Паје Тодоровића, као што се из натписа види, претендује на то да буде уџбеник за школу и народ, то по дужности већ морам у своме реФерату, према обележеним начелима, размотрити је по свима битним условима, који се морају полагати свакој стручној књизи, која би хтела да је уџбееик за школу и народ. Из краткога увода видимо, да се „Пољска привреда" — сигурно као наука, дели на: ироизводњу биљака (земљорадњу) и ироизводпу животања (сточарство). „Производњу биљака састављају пољопривредне гране: ратарство, баштованство, ливадарство, воћарство, виноградарство и шумарство." Ова књига, и ако се зове усвојеним од писца општим именом „Пољска привреда", обухвата само један део њен: „производњу биљака"; о другом делу: сточарству, ништа нам не вели ни предговор ни увод, па ни цела књига. Сигурно је требало бар на насловном листу њеном да стоји, да је то I свеска. Мени се све деФиниције у овоме уводу не свиде, прво, што нису прецизне и тачне, а друго, што су по све ироизвољно узете. „Пољска привреда обухвата све оне радове, којима се за људску потребу производе корисне биљке и животиње" — није ни тачна а ни верна дефиниција, јер се овде „пољска привреда" не узима као наука, или знање, већ као занат; па онда ни дефиниција није тачна, јер нас пољопривредна наука учи не само ироизводњи корисних биљака и животиња, већ и рационалној ироизводњи, па и преради многих биљних и животињских делова и производа! А за тим нико други не деди „пољску привреду" овако на два дела: производњу биљака и производњу животиња, већ на: опште и посебно ратарство, на опште и посебно сточарство, на примепу начела економике, на управљање са имањем (управу добара), а томе се придружују ';И неки технолошки занати, који су с пољском привредом у најужој вези.