Просветни гласник

96

РАДЊА ГЛАВПОГА ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

о неком лравилном ређању молекила, док међу тим овде се то први пут помпње. б). „При кристализовању какве минералне материје њени се молекили ређају свагда на начин, који је карактеристичан за ту матерпју; они се међу собом привлаче у сталним и правилнпм односима, којп могу бити једноликп у свима правцима, а могу бити и различни, неједнакп, али правилно неједнаки." — Да ли је ппсац доиста мислио, да ће се по овоме моћи научити како се врши распоред крпсталие материје „при кристалпзовању 1 '? Читајући ово довде, реФеренат је толико могао разумети, да је реч о кристалној структурп; ал' од једном настаје: „Отуда постају молекиларни спојеви или молекиларне зграде, састављеие од више простих (хемискпх) молекила, а назване кристални молекили. Такав један молекиларни спој пли зграда нредставља већ собом елементаран (т. ј. мањи) кристал; његови поједиии сасгавни молекили, који леже у једној равнп, чпне једну мрежу или систем молекнла, назват мрежастим спојем." — Овде је таква збрка направљена, да се не зна о чему хоће писац да говори: да лп о кристалном молекилу, или о мрежастом склопу кристалне материје. Било да хоће да говори о првом или другом питању, све што је казао без смисла је. Довољно је наиоменути, како ни сами творци теорије о мрежастој структури кристала ни доцнији кристалограФП нису улазили у овакве нретпоставке о Форми и структури молекиларног полиедра (кристалиог молекила), а писац може и у будуће писати — ако му је по вољи — како нам кристални молекил „већ собом мали кристал иредставља," и како му „иоједини саставни молекили чине једну мрежу." И даље што је нисац продужио у овој пархији „о растењу кристала" слабо ће допринети разумевању ове интересне појаве. 11). По нашем писцу: „рогљеви су тачке" (страна 20)! 12). Кристални се модели не граде за то, да би се на њима »удесно и уопште" проучили закони кристализације; они нам само служе, да предсгавимо идеално-правилно развиће кристалних облика. 13). „ .. .. зове се основни закон симетрије." Шта ће: „основни," кад је само: закон симетрије? 14). „Хаји, Француски игуман и научник, сматра се као отац минералогије." — Не сматра се Хаји ни као отац ни као стриц Минералогије, но само као велики радник на њој н као оснивач геометријске КристалограФије. Да је нисац, пишући

своју „Минералогију,"' само завирио у Жујовића „Исторпју Минералогије," наишао би на првим листовима: „....ионда ћемо оцем Минералогије моћи назвати Агриколу . . .." 15). Свака вертикална оса не сматра се као главна. На пр. у ромбичној системп имамо вертикалну осу, али главне осе нема. 16). „Исто тако проматрањем кристала се сазнало, да ако су параметри једне иљосни на неком кристалу а, Ђ и с, дакле размера а: Ђ: с, то п параметри ма које друге пљосни могу имати само целе и рационалне сачииитеље поменутих бројева .. .Писац је требао да назначн, да се ово односп на кристалне комбинације, јер овако, како је написано, може се сматрати, да се закон односн на један прост мпнерални облик, што би наравно било погрешно. 17. „Један кристални систем чине облици, који имају исти ступањ симетрије, те који се, дакле, могу свести на исти систем осовина." Није истина ни једно ни друго, т. ј. не стоји, „да један кристални систем чине облици, који имају исти ступањ симетрије," као шго не стоји ни то, да се само облицп истог степена спметрије могу свести на исти систем оса. Коцка, тетраедар и пентагондодекаедар јесу све облици тесералне системе, међу тим сви су различитог степена симетрије, а опет се сви могу свести на три управне осе исте дужине. 18). „Изналажењем симетриских праваца и линија сазнаје се, као што је већ речено, математички израз за симетриске односе." — Нигде напред ни помена нема о каквим математичким изразима за симетрисхе односе. У остадом такви односи и не постоје у Кристадографији. 19). „Добивени облик (коцка од октаедра) може се сматрати као октаједар, чија свака пљосан има параметарску размеру 1 : аз: соДакле: коцка је октаедар с параметрима коцке! 20). Нигде писац не објашњава принцип Науманове нотације, но само код једних облика после осталпх ставља и Науманов знак. Мислили смо, да ће се тога једнако и држати, али он код триоктаедра од једном пише овако: „Знак овог облика је тО; то иоказује , да се он добива из октаједра, кад се свака октаЈедрова полуоса увећа за неку бројну вредност тп, која је рационална и већа од 1, и по том ставе на сваку октаједрову ивицу по две пљосни, које секу у одстојању пг с обе стране главну осовину, која не дотиче ту ивицу." Служећи се разним делима писац је требао добро да пази, да позајмљене партије буду увек у вези