Просветни гласник

110

ИЗВЕШТАЈ0 ИЗАСЛАНПКА ПА ИСПИТИМА

кад би се одредидо и шта се у коме меседу има свршити, јер се већ више пута ирпметило да многи наставницп, услед разних узрока, извесне делове, обично у почетку веома распрострањују, а других се после једва дотичу. 2. Неоиходно је да се што пре израде уџбеници за све иредмете, за које сада нема добрих уџбеника, а нарочито за оне за које их нема никакових. Док се то не изради ваљало бп ма на који начин контролпсати оне написе, што се ђацима неодговорно диктују, јер их још и у сред Београда има, Бога мп, веома ругобних. 3. Библиотеке и кабинете ваљало бп систематски и поступно попуњавати по сиисковима пезГЛегаГа, које бп требало да се израде старањем Главног Просветног Савета. 2. јула 1894. године у Београду. Господину Министру ионизни Јован М. Жујовић с. Р.

VI. Извештај г. Јос. Пеци^а о крагујеЕачкој гимназији: а) 0 испитима зрелооти: Госиодине Министре, По Вашем наређењу од 7. пр. м., ПБр. 6548., био сам на Испиту Зрелости у Крагујевачкој гимназији и извршио своју изасланичку мисију тачно по Вашем Упутству од 7. истог м., ПБр. 6543., о чему част ми јс поднети Вам пзвештај као што следује: По напред утврђеном распореду о Испиту Зрелости, који је и Господин Министар одобрио, Писмени Исиит трајао је од 1—4 ов. м. закључно; и полаган је из четири ароиисне групе предмета редом, који је у Правилима о Испиту Зрелостп обележен. На овај испит пуштено је пет ученика; толико их је свега и свршило ове школске године осми разред у Крагујевачкој гимназији. Последњега дана у вече Испитни Одбор закључио је оцене из Писменога Испита и донео своју одлуку: да свих пет ученика имају право и на усмени испит зрелости; а, с обзиром на распис од 2 . маја пр, год., ПБр. 5443, двојццу је од кандидата ослободио полагања тога испита из неких предмета услед показаних одличних и врло добрих годижњих резултата из тих предмета. Остали су кандидати положили усмени испит из свију група, а поменути само из неких. И Пнсменп и Усмени Испит Зрелости положили су сви кандидати с довољним успехом зрелости, који ће Господин Министар видети из та-

беларног ирегледа који ће му г. директор гимназије у одређеном року имати част поднети. Овај је посао тачно извршен, у сваком погледу, по прописним правилима. За доказ тога служе вођенп и оверени записници од стране Испитнога Одбора, који је такође прописно образован у очи самога испита. Овоме потписани не би имао ништа друго и ништа впше додати до само и једино то: да овогодишњи исиит зрелости у Крагујевачкој гимназији служи кандидатима на иохвалу а њиховим наставницима и садањим и иређашњим чини особиту част. 10. јуна 1894. године У Крагујевцу. Господина Министра просвете и црквених посдова изасланик, Ј. Пецић с. Р.

6) 0 крагујевачкој гимназији у опште: На основу наређења г. Министра од 24. Маја ов. год., ПБр. 7279., а ао Упутству од 7. пст. мес. и год., ПБр. 6543, прегледао сам, и то што је могућно тачније, годишњи школски рад крагујевачке гимназије; о чему част ми је поднети г. Министру овај извештај: Испити су почети, према одобреном распореду, 1. пр. м., а свршени су 27. ист. мес. За цело то време испити су текли правилно; и наставници и ученици вршили су тачно своје дужности и никаквога нереда није било. Статистика уписаних и свршепих ученика као и њихове оцене из наставних предмета штампани су засебно у годишњем гимназијском извештају и поднесене г. Министру на преглед. Према томе укупни је напредак добар. С том оценом за сад морамо бити задовољни из више обзира, а поглавито из ових разлога: 1. Што Наставни План за гимназије није удешен као што треба и не ваља; * 2. Што радна снага није груписана као што треба, и што се често преко године мења; 3. Што нема довољно добрих уџбеника за ђаке, а за по гдекоје науке нема их никаквих; 4. Што нема довољно потребних учила, и, на послетку, 5. Што у гимназијској настави нема никакве хармоније. Сваки наставник предаје на свој начин сасвим независно од другога. Ово је противно педагошкпм начелима п модерној настави. Кроз нашу гнмназијску наставу још се провлачи, као црвен кончић, стари штетни механизам, који за-