Просветни гласник

114

извештаји изаслапика на испитпма

одређене на потрошак резервише најиањи део 4—5000 дуката и оспује из тога фонд за набавку намештаја, учила, украса и одржавање зграде у чистоти, која је иотребна и за здравље ученичко. Прљавп и празни зидови никога не могу поучити него га још могу саблазнити. Али беше; сад је све доцне, ваља се помагати на други начин, п то или буџетом или новим прирезом. — Здање се иначе држи још у добром стању. Али настаје мучна брига да се одржи како треба, да се очисти од нечистоће и најскромније намести. За сад изгледа празно п пусто. Поред тога потребно је подићи око здања мали парак, посадити лепо дрвеће а с лица и лепо цвеће. Веома бп леао личило да се посади и жива ограда свуда у наоколо, да би се сачували од опада са стране. Међу тим то је и лепо видети. Вредне руке све то могу да учине без великих издатака, и ја много пола-

жем на добру вољу и предузимљивост садашњега директора те школе, да ће он и хтети и моћи све то постићи у најкраћем року, на чему би заслужио особиту благодариост претпостављенпх. С тпм, мислим, да сам свој задатак свршио. Ако г. министар иалазн да га још чиме могу послужити, или му штогод што би му се овде учинило нејасно, објаснитп, стојим му потпуно на расположењу. Благодарећп господину Министру на толиком поверењу, молим га да и овом приликом примц уверење о моме најодличнијем поштовању. 12. јула 1894. год. у Београду. Ј. Пецић с. Р. начедник у пенсији

НАУКА Н

КРАТКИ ПРЕГЛЕД М0ДЕРН0Г СТАЊА ЕУ1ЕКТР0ТЕХНИКЕ. приступно предавање Д-ра Стевана Мар^ови^а држаио 10. децемвра 1894. г. при ступању на катедру техничке физике с електротехником на великој школи у београду

Одлични зборе! Од како је човек сазнао за себе, морао је опазити и оие величанствене појаве у атмосФери, што их бележимо речима муња и гром. Врло је старо с-азнање и о привидно незнатној појави, да ћилибар протрвен добива подобност да привлачи ситна и лака тела. Па ипак стари нису ни слутили да ове две појаве припадају истој врсти. Од муње су стари стрепили и дивили јој се, као и ми данас; али су је стари приписивали још и особитом божанству; а данас само прост свет верује да Свети Илија управља громовима. На електрисање трењем — како ми данас велимо —• стари се нису ни обазирали при свом умовању.

НАСТАВ I

На томе је прошао читав низ столећа. У новом веку човек не само што је умножио искуство о тим и другим сличним појавама, него је у нашем веку успео и да их примени при намиривању својих потреба. Ми се слабо обазиремо на телеграФ, толико нам је постао обичан; сваки је слушао за телефон; а навиклн смо се и на електричко осветљење и електрички трамвај. Па ипак при поласку главним београдским улицама намеће нам се низ питања. На пример питамо се: 1-во. Шта је то, шта чиии те електричке лампе сјају као мала сунца и електричка кола иду без коња и без паре? 2-го. Како то бива, да се лампе „саме" пале и гасе, да електрички трамвај полази и стаје, иде брже и спорије — по вољи управљача ? 3-ће. Које су то одлике електричког начина осветљавања и електричких трамваја, због којих они потискују из употребе остале начине? 4-то. Вероватно има и других примена основаних на истом иринципу, кад је он узрок тако различним применама: преносу