Просветни гласник

129

Код електромотора сасвим друкчије стоји ствар: ту сума губитка опада са оитерећењем електромотора. Кад машина-алатка случајно наиђе на изванредан отпор, напор електромотора порасте изнад нормалног и савлада тај отпор. Ако је овај сувише велики, аутомат заустави струју. У механичким трансмисијама у таквом случају, ако не спадне каиш уже — нешто мора да се сломи. Главне су одлике електромотора у малим радионицама : што заузимају мало места, што нису скупи, што им је ход лако регулисати, што су чисте справе. Још има много примена електрицитета. Али не смем више злоупотребити Ваше стрпљење. С тога да резимирам : ТелеграФија и ТелеФОнија достигле су такво савршенство, да бисмо се могли питати: има ли потребе за њихово даље усавршавање и компликовање. У служби коју чине човечанству нема им заменика. Електрично осветљење и електрична вуча показују се све више надмоћни над својим супарницама. Али ће се они још усавршавати. Пренос и распоред механичке снаге и металургија имају још да се пењу на степеницама развића. Али им је без сумње осигурана будућност. Вероватно је да ће се временом наћи нове примене електрицитета. Још само завршну реч. Наша је земља агрикултурна и сточарска. Велики економи давно су решили питање, да једна земља не може имати на-

претка без индустрије. Не можемо захтевати да Србија израђује Фабрикате извоза ради. Али, оно што она троши, треба да се у њој и израђује. Што Француска напредује, има да се припише њеном дуализму, триализму ако хоћете: што обрађује и земљу и сточарство и индустрију. И у нас се почињало са подизањем индустрије Што се не успева брже ваља приписати разлогу, да је врло тешко, ако није немогуће, да једна грана индустрије напредује без других. Узмимо пример: Земља наша троши много тканина. За успех дотичне индуотрије треба да у земљи има алата; ради ових нотребне су ливнице, ливнице требају руднике. Но и у том наша земља не оскудева. Треба нам још и стручних људи : инжењера и радника, радника образованих у свом послу. Ради тога су потребне индустриске, занатске школе. У томе и у рационалном обрађивању земље наш је спас и напредак. Вама ће се учинити да се ја умешах у посао економа. Сваки инжењер и његов учитељ мора бити и економ. Мило ће ми бити ако сам успео да Ва.м представим Електротехнику као помоћницу свију грана индустрије, ако не као засебну индустрију. Обрађујући Електротехнику, мислим да са својим ученицима и друговима црипомогнем унапређењу наше индустрије. Овом тежњом мислим да се одужим земљи, која ме је родила, одхранила и школовала. Хвала Вам на пажњи!

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

НОВЕ КЊИГЕ И ЛИСТОВИ*) Нада. Поуци, забави и умјетности. (Илустрован лнст.) Излази два пута у месецу. Издаје земаљска влада за Босну и Херцеговину. Уређује Коста Херман. Оарајево. Земаљска штампарија. 1895. I. година. — Фол. Претплатна цена (с поштарином) на годину 6 Фор., на по године 3 Фор, јСа*) Због нагомиланог другог иатеријала одоцнело. Уред. просвктии 1' лаоник 1895. г.

држај је 1. свесци овог часописа- Нашим читаоцима, од уредништва. — На арвом освитку (( Наде" [спев] од Ив. Трнског. — Максимова драга. Цртица из Лике. Од Вуда Будисављевића. — Излет на Требебевић, од Ј. Ч. — Султан Сулејман, пише Фердо Шишић. —Џемили [песма], од Риза-бег Капетановића. — Мајка у нашо ј народној ијесми. Грађа за народну педагогију. Прибрао Јосип Милаковић. Бегова %1амија, од Мирзе СаФвета — Наша аисма [ИзЗагреба: Позориште. „Коло. с( Матица Хрватска, 17