Просветни гласник

радња главнога просветног савета

159

55. Алп како су оправдани наставни разлози и наша потреба одредшш згодно место основпма Физике у III раз., а алгебре и геометрије у IV р., то је лако увидети, да таква Физика са оволико математике пе може најзгодније послужити као уџбеник у нижим разредима нашпх средвих школа. Као пак уџбеник за више разреде средвих школа, не може се ова Физпка ни узети у оцену, јер нема особине таквог уџбеника, а и са.м је писац таквој потребп није наменио. Према овоме, кад ова Физика није удешена за више разреде средњих школа и кад она никако не може послужити као уџбеник у вишвм разредима, остаје нам да видимо, да ли она овако како је г. Зделар удесио, може бити добар уџбевик у нижим разредима наших средњих шкода, којима је и намењена. II ако сам одмах у почетку овог реФерата истакао једну незгоду ове књпге у том, што је местимпце употребљена адгебра и геометрија, а то према наставном плану наших гимназија не треба да садржи уџбеник за III раз., није ми била намера, да само због тога огласим тај уџбеник као неподесан. Познато је, да се наставни планови чешће мењају, бар код нас, него што се уџбеници пишу, па и ако то мало математике, што је г. Зделар унео у његову Физику сада не одговара спреми ученика III раз., могућно је, да ће се по неком будућем наставном плану основи физике учити у ком разреду после пзвесне спреме ученика из математике, и онда не би било на одмет нешто и математике употребити у физици. Дотле, могао би се наставник, ако никаквих других незгода књпга не би имала, послужитн изостављањем математичког материјала, те тако спасти ученпке од онога, што је за њих сувишно. Према споменутој, дакле, незгодн, могла би још ова књига бити употребљена као уџбеник зе наше ниже разреде средњпх школа. Но она има грешака са гледишта науке, а има и методских недостатака. Све те погрешке и методске недостатке, које сам опазио, изложићу овде редом прелиставајући лист по лист Физике у речи. У § 1. на стр. 3. унесенаје дефиниција тела и појаве. По тим дефиницијама, разнолики предмети зову се тела. а промене, које опажамо на телима, зову се појаве. Л.ако је увидети, да оваква деФиниција за тела није добра, јер су не само и једнодики предмети разна тела, на пр. коцка кухињс.ке соли и коцка тако зване кубне или римске стипсе, него су разна тела, са гледишта физичког, и две са свим једнаке коцке кухињске соли. За Физику је тело сваки ограничени део материје,

или сваки ограничен простор испуњен материјом. Код деФиниције појаве не би имао ништа приметити, да се г. Зделар ње држао. Но он одмах у истом параграфу, поред саме дефиниције појаве, наводи: „да је мировање тела особина тела, а падање је промена, но обоје су појаке на телу." Дакле, најпре је речено, да се промене на телима зову појаве, а сада су појаве не само промене него и особине тела. У § 2. стр. 3- при дну стоји: „Да бисмо могли измерити запремину, узима се јединица запремине, а то је коцка." То је погрешно. Коцка се не узима за јединпцу запремине, јер коцка је тело извесног облика и ивица коцке може имати разне дужине на пр. 1 т., 1, 07 т., 0. 9 т., 0. 010 т. и т.д., него се за јединицу запремине узима извесна запремина на пр. кубни дес., куб. мет. и т. д., и те јединице за заиремине нису тела — какве коцке —, него се рачуном добивају помоћу мере за дужине. Да не би, дакле, ученици мислили, кад се мерп запремина, да се јединица мере за запремпне, каква коцка, има преносити по простору, као оно метар што се преноси, кад се одређује дужина, ваљало је ону коцку објаснити као кубус. У § 3. стр. 4. стоји: „Кад ставимо руку у чашу, која је до врха напуњена водом, вода ће истицати из чаше." Како се овим огледом показује, да је и вода и рука непробојна, нетачно је извести само овакав закључак: „Чврста тела иротиве се продирању других тела." Даље, у истом параграфу наставља се овако: „Кад врх левка обавијемо плутом и њоме херметички затворимо стакдо ? па нагдо налијемо воду у њега, она вода неће удазити у стакдо, већ остаје у девку." Овај огдед, којим се показује, да је и ваздух непробојан, могао је бити депше издожен, јер овако изгдеда, да је врх девка плутом запушен и на тај начин стакдо херметички затворено. На стр. 5. у § 4. показује се огдедом, како се загревањем и хлађењем мења запремцна теда, па се из тога изводи непотпун и нетачан овакав закон: „Тедо не садржава увек исту запремину. Грејањем увећава се запремина телу, а та општа особина теда зове се истезање." Кад је истезање теда узето за општу особину, ваљадо је и стишљивост навести као општу особину теда, јер наведеним огдедима показује се и једно и друго. Но није потпуно тачно утврдити, да је истезање општа особина теда ао томе, што се грејањем увећава запремина теда, јер заиремину теда може мењати не само топдота, него и какав терет, који истеже иди притискује тедо. У остадом има тела, која се загревањем не истежу, него се скупљају, на пример јодно сребро. Оно се—по Иаеаи-у—од 10° до 70° С. •21*