Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

дања умножено дизањем стрме равнпне, онда би се могао овде позвати на тај члан, а не на чл. 9., али како и у чл. 34. нема те сразмере, онда ту нема штампарске погрешке, него има једне збрке, коју уџбеннк не сме садржавати. Клии у §. 43. није објашњен на основу стрме равнине, него је само речено, кад угао АСВ постаје све мањи, биће иритисци ас и ас ч све већи, а то за ученике не може бити јасно. На стр. 66. у §. 54. другп став почиње се овако: „Ако се восак јако истеже т. ј. преко границе еластичностп, задржаће нови облик." 0 граиици еластичности нпкаквог говора није било, те с тога и то за ученике не може бити разумљивоУ истом ст&ву, без икакве везе с онпм о чем се ту говори, стоји: гвожђе, бакар, злато и т. д. можемо сећи, ковати и истезати. На стр. 70. у §. 58. ослањајући се на оглед, да воду у ваљку не можемо клипом стиснути, изводи се закон, да се течности врло мало могу стиснути. Па кад се закон не подудара са огледом, зашто онда у онаквом облику онај оглед спомињати? У осталом закон: течности су састављене из делића, којп се могу лако помицати, али се могу врло мало стиснути, није требало истаћи као закон, јер је то особина течности. На стр. 83., где се говори о кравастом барометру, није за учепике јасно представљено, како се одређује барометарско стање, кад је подела кракастог барометра удешена са два прочитања. Каже се: „Код овог барометра је 0 обично између А и В, и због тога се број милиметара, који се чита код А и В сабира." Кад се каже обично између А и В, дакле изнад В, онда се претпоставља, да може бити случаја, да 0 буде и испод В. И кад би тај други случај био, ученпци не би знали одредити барометарско стање, јер им то није показато, или би и у овом случају сабирали број милиметара, којц се чита код А и В, као и у првом случају, а то бп погрешно било. На стр. 93. каже се за природни магнет, да је то гвоздена руда, која се копала у старо време у Магнезијп, као да се та руда сада више не копа. На стр. 101. у § 83. говори се о електроскопу, а ученици не могу разумети електроскоп, ако се пре тога не бп упозналп с позитивнпм и негативннм електрицптетом и развијањем електрпцитета упливом, о чему се у овој физици носле електроскопа говори. На стр. 112. п 113. говорећи о кондензаторима не објашњава се, како се згушњава елекгрпцитет, него се само каже, пуњење бива као што џоказује слика.

На стр. 119. у другом ставу §. 99. стојп ово: „По закону I мора да буде разређена сумпорна киселина са бакром јаче електрична, него са цпнком, алп по ономе, што је речено под 3), то ае може бити." Овакво позивање на овај или онај параграФ илп на ову илп ону тачку, нпје довољно згодно за ученпке нпжих разреда, алп кад је још позивање на неку тачку 3), које нигде нема, онда се то не може опроститп. И како то пзгледа, кад се у једиом истом ставу прво каже, да нешто мора бпти, на се то одмах и порпче, да не мора бити? Ваљало је ту рећи овако: разблажена сумиорна киселппа, према месту, које би заузела у Волтпном реду, требало би по закону I. да је више електричпа са бакром него са цинком, алп оглед (чл. 98.) показује, да је она више електрична са цпнком него са бакром. На стр. 142. говори се о мрачној комори, спомиње се и огледало и сочиво, а ученпци још никаквог појма немају о огледалу, сочиву и преламању светлости, без чега предавање о мрачној комори не може се разуметп. Могло је овде бити говора о лнку добииеном кроз мали отвор, али мрачна комора без сочива не иде. Иоред оволиког броја погрешака, нетачних и нејасних навода, за већу замерку је и то, што је г. Зделар много што шта истакао као физички закон, а оно није закон. За ово навешћу само неколико нримера. На стр. 7. „Тежпште скаког тела налази се увек вертикално испод тачке вешања", нпје закон, јер кад се тело клати, није му тежпште увек вертикално пспод тачке вешања. На етр. 8. „Замишља се, да је тежина неког тела скуиљена у његовом тежпшту", није закон, јер опо што се замишља не може бити закон. На стр. 13. „Ваздушни притисак на 1 см 2 на земљпној површпнп износи од нрплике 1 кплограм", није закон, јер оно што је од нрплике и што се мења, не може бити закон. На сгр. 25. „Загревањем може течносг да кључа п т. д.," није закон, јер може загревањем ц да не кључа течиост. Тако псто пије закон на стр. 94. „Сваки правплно намагнетпсанн магнет има на крајевима два пола, северни и јужни- Северни је пол онај, који је управљен на секер, кад семагнет у хорнзонталиој равнини слободно креће"јер некн Фпзичарц, онај пол магнета управљеп на север, назнвају јужним полом. Па п оно онакво нстпцање закона, као у неким параграФИма, није за похвалу. Закон треба да впри из самога текста и да садржина текста упућује ученика, како ће исказати закон, а да не Ж