Просветни гласник

180

0 КЊИЖЕВНОМ РАДУ СВ. САВЕ

Кареји, 5 сахата од Хиландара, и у којој је он први неко време живео. 6 2., Служба Св. Симеону сриском, којује написао по жељи и благослову »светога сабора пресвете богородице светогорске", пошто је Симеон — Немања — за свеца био проглашен. 3. Ндпнсднше н оуклзднше жчгига соУштс!« кк шдндсткЈрн пр-кскЈтга^ когородице иастдкнице, или типик за манастир Хиландар. 1 4. Тииик за манастир Студвницу, 8 5. Живот Св. Симеона (Немање), коме је оригинални наслов: Слоко д. о ндслИдокдни скетдго мондстирд сего пркподокнкшк и>ткн,ш НДШНУк И рГИТОрОУк ГОСПОДНИОУк Сишигномк, и IV ЖИТ1И СГО , КДКОКО КкКТК пр кдк ЕогОМк И ЧЛОК-кКк!. 9 6. Писмо Св. Саве из Јерусалима игуману студеничком Сииридону. 10 Овај драгоцени споменик, једини те врсте у свој старој српској писмености, и ако није књижевни посао , стављам овде ради његове знатности и да имамо пред собом у једно све што је Св. Сава у опште написао и што се до данас сачувало. Од ових споменика само се од првога очувао оригинални рукопис Савин, по традицији, у карејској испосници. Он се и данас чува тамо. А путници знаоци, који су га видели, уверавају, да, према особинама писма и језика, то одиста може бити Савин аутограФ. — Остали споменици дођоше до нас у преписима, и то већином позним, осим службе Св. Симеону. Ово дело, и ако имамо јако сведочанство да је било написано," данас управо не познајемо; јер не знамо да ли је која од познатих досле служаба Св. Симеону Савина, и која, или се његова загубила. Само два дела Савина чини се да су сачувала првобитне наслове — Типик Хиландарски и Живот Св. Симеона; остала или нису ни имала наслова, или им је наслов дат доцније, као н. пр. Типику Студеничком. 12 Сава као писац помиње се у типику карејском и у писму игуману Спиридону на

к Р а ЈУ> У Типику Хиландарском долази му име у наслову; а у осталима се или никако не спомиње, или се тек из текста види ко је писац. Ми данас немамо дела Савиних у првобитном њихову облику — ни по стилу, ни по језику, ни по садржини и, што нам је најжалије, ни по јасности. Читав низ речи, израза и реченица данас нико не може разумети. 13 Томе су јамачно највише криви преписивачи. Они су не само испуштали речи и реченице, или их погрешно преписивали, и језик и писмо мењали према језику и писму свога времена, него су мењали и првобитни састав. Ево једнога доказа за ово. Живот Св. Симеона стоји под насловом: Слово 1. и т. д. Шта то значи? Гдеје слово .в. .г. ит. д. ? Тајна ће се ова назрети мало кад се погледа у састав Типика Хиландарског и Студеничког. Ова су два дела управо једно дело — јер су у њима наређења о једној цркви — и само се, према мало друкчијим приликама у Хиландару а друкчијим у Студеници, наређује по нешто друкчије за један или за други манастир. Иначе се у свем слажу и већином од речи до речи. Оба се деле на по 43 одељка. У оба се зову одељци до 5-ога слова, а од 5-ога главе (само се у хиландарском од главе 32-ге још четири пута налази слово место глава.) У Типику Хиландарском прво је слово побожан увод; друго говори о ндсл-Кгени скетдго сего млндстирд пр^подокнимк откцшк ндшнмк Симешиомк и О дкојо о\ј"Уилбнммк; 14 треће говори о смрти Св. Симеона. Студенички Тигшк почиње од слова 4-ог, којеје у свему као и слово 4-то у Хиландарском. А где су му прва три слова? Онака иста као и прва три слова Типика Хиландарскога нису могла бити, бар друго не. Она су морала бити друкчија; и мора бити да су била и пространија и таке садржине, да се преписивачу чинило да и не припадају строго типику, те их за то и изоставио. И ако је тако, онда смо једно од она прва три слова типика студеничкога нашли, а то је: Слово л. и т. д. о животу