Просветни гласник

200

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ.

пруге пролази кроз равие, доста гуето наоољспе пределе, којима теку чеглри во.шке реко : Тобо.1, Ишпм, Иртиш и 06, и којн неће правнгп пнкакве тешкоће при грађењу железнице. Ова ће се моћи новућн у правој линији са вр.ш незнатним пењтем, и иеће бптп потребно да се на местама, где се нагиб мења, умећу хоризонта .10. У Бчрабинској С'еии (између Пртиша и Оба) ићи ће желеЈНица насипом, који ће се градпгп одузимањем земље с обе стране а имаће средњу висину око 1 м. У горњем је сдоју (до 0-7 5 м. дубине) 0 црна земља" 1 ), испо1 ње песковпта глина, а ова лежи на гранигу. Варушгина врло ретко има ов^е. Довшчење железничког градпва на овом делу пруге скопчано је са досга тешкоћа, јер дрвене грађе, камона, песка и ш.ћунка нома у близини. пего се морају добављати из места прилично удаљених од пруге. На злпадно-сибирској прузи је, крајем августа пр. год., предан саобраћају онај део, који лежи између Чељабипска и лево обале реке Нртиша, спроћу града Омска. За сада се њоме служе само путппци Ш. и IV. класо, а до 1. јапуара о. г. држало се да ће од западно-спбирске железпнце бпти довршоно свога 9 60 км. Ако се ово обистини, онда ћо до краја 1 89 5. год., раднички возови јамачно д.>прети до реке Оба. Средњо-сибирика пруга почиње у брежуљкастом пределу, као водомеђа ијмеђу Оба и Тома, просеца, иза реке Тома, повијарце Сајанскнх Планипа н остаје затим, све до Бојкадског језера, у брдовиту пределу. У овом делу треба многе реке да се премосге. Тако ће се на пр. на реци Обу моратн подићи мост с распоном 850 м., на Јенисеју с распоном 960 м., а колико је још омањих речица, преко којих ће се градитп мостови с раопоном 200 до 400 м. и где ће бити огромних земних радова! Мост преко реке Оба већ је узет у посао, п сва је прилика да ће крајем 1 896. године <5ити готов. Градљике, камење, шљунак — сиета тога на сродњо-спбирској прузи има у близини ; али гвожђе, цемент п т. д. мораћо се (док се не довршо зап.-снб. пруга) довозити морским пугем 2) кроз Бело Море, Северно Ледено Море и Карско Море, па онда уз реку Јенисеј до града Краснојарска. За иругу од реке Оба до Ачинска неће бити тешко добити радне снаге из западнога Сибира; теже ће то биги на прузи 0 1 Ачинска до Пркутска, јер су ози крајеви врло слабо насељепп. II па средњо-сибирском одељку железничке мруге запбчегн су радог.и и брзо напредују према западу, ка Ј ) 0 Прна земља" (Чернозем) је по свој прилпци постала тим, што трава од бусена иструли на ваздуху, те ју заједно с влагом снега, кад се овај отопи, усишу неоргански црни слојеви Јуре. Ова се зем.ћа одликује ванредном природном плодношћу. ". Већ је неколико пута, под унр л.вањем енглеског капетана \У1дд1па- а, сроћно пошло за руком, да се разни железпички магерпјал (па н пвроброди за вучење омањих лађа за реку Јенисеј) Северним Леденим и Карским Морем преносе до ушћа реке Јенисеја, а одавде на лакшам бродовима у Краснојарск, гдј се ЈенисеЈ укршта са будућом железничком пругом. Морски пут кроз Бело и Карско Море употребио је још раније московски трговац Сибирјаков за своје лађе житаре за реку Об. а нрича се, да су норвешки и енглески бродови доноснлп своју робу до улћа Јенисејева, одакле је она Јенпсејем и његовим притокама долазила у Иркутск и друге сибпрске градове. На жалост, брођење по сибирским водама траје само кратко време, јер су на пр. река Об, чак и у свом горњгм току (код града Барнаула), неких 150 дана, а Јеннсеј (код Јенисејска) око 160 дана покривени ледом.

реци Обу, ради зезе са западно-сибирсном пругом. Нема сумње, да је и овде, почегком 1 895. год., довршено већ око 2 66 км. железнице. Грађоње целе пруге у првом њеном одељку од Чељабинска до Пркугска 1 ), којој је дужина 3288 км., рачунећн ту ц набавку материјала за вучу, а узевши да ће се дневно пушгати по три воза у сваком правцу — стаће укупно око 3 40 милијуна динара, или преко 100 хиљада динара по километру. Ако се не десз какве непродвиђене сметње, моћи ћо са до год. 1 896. — тано се бар мисли — довршити жедезница до Краснојарска (бар у земним радовима п полагању шина за пренос материјала), а до год. 1 900-те н цеда пруга до Иркутска. Управа зап.-сибирске пруге цалази се сада у Чељабннску, а управа сред.сибирске пруге у университетском граду Томску 2 1 који ће се побочном железницом везатн с главном пругом шго пролази јужно поред њога. Железничка пруга око Бајкалског Језер а, од Иркутска до Мисовске, градиће се тек пошго сви остади делови сибпрске железнице буду готови. Донде ће се довозити погребна грађа паробродима преко поменутога језера. Дужнна овог одељка железнице биће 312 км. Најјаче пењање биће 0'01 2., а као најмањи подупречнпк кривпна одређено је 275 м. Због брдовитости целога овога краја бпће на многим местима подзиђивања, а мораће се градпти и један тунел (тамник), ноји ће бпгп дугачак 38 км. 3 ), те ћ'5 с тога за довршење ове пруге требагп више времена. Укупни трошковн (с материјалом за вучу и дневно три воза! прорачуњепи су на 70 милијуна донара, иди до 225.000 дпнара за свакн километар. Забајкадска пруга, 4 ) од Мисовске до Сретенска, у дужини 1 088 км., нрнпада другом одељењу и просеца Ј ) Град Иркутск (око 34.000 станов.) лежи у планпнском пределу на обали реке Ангаре, која истиче из Бајкалског Језера а притока је реке Јенисеја. Ире једно дванаест година пострадао је овај град од страховитог пожара, којп прогута више од половине кућа. И данас се још виде трагови те недаће. — Мес. новембра пада температура не — 25° до — 36° Целз., а у децембру по некада и до — 40° и више. Многи се производч продају у смрзнутом стању (н. пр. млеко). И ако зими влада велика студен, ипак се река Ангара, оа својега брзог тока, смрзава тек пред Божић. 2 ) Университет у Томску (око 26.500 становн.) походн сада до 300 слушалаца, од којпх половнна припада свештеничком сталежу. Сибирским богослвима је университет тако исто приступан као и свршеним гимназистима. Университет има музеј, добро уређену лабораторију и изредну библпотеку. Нознати московски трговац Сибирјаков богато је обдарио томскн универснтет и уопште много учинио за његов успешан развитак. У Томску има једна мушка и једна женска гимназија, реалка н осиовна школа, богословија и добра пародна библиотека. 3 ) Најдужп је данас тунел кроз Св. Готхард (близу 15 км.), а пројектован је и један кроз Симплон (такође у Алпвма), којем ће дужина бити 19 км. Ирема томе ће онај сибирски битп двојином дужи и од симплонског. — Прев. 4 ) Забајкалска (с површином 623.596 км' 2 и 447.600 становника) има много свакојаких лековитих взвора. На жалост, ти извори до сада још нису научно испитани, те да се може оценити њихово дејство на човечји организам. Велика је назгода, што нема готово никако лекара, те се болесници лече сами по свом нахођењу, без лекарскога упутства. И у области града Иркутска, на неколико километара од засеока Турани, око 6 км. од леве обале речице Иркута, има лековитих извора, који су чувени у целом Сибиру.