Просветни гласник

202

РАЗНЦ ЗАПНСП

дућности биће дахле могућио за 14 до 15 дана из Петрограда стићи на Тихи Океан. одн. у Јапан, а садр треба таман двапут тојино дана, па да се из Токија (у Јапану) преко Сан Франсчска, Њу-Јорка и Хамбурга дође у Петроград. (Ргот.) С номачког С. II.

РАЗНИ ЗАПИСИ Пдућни отров. —- ВаздЈ т х, који сваки човек и свака животиња испушта при дисању, има у себи отрова. Задржавнаем тога отрова ствара се могућност аа туберкулогу (суху болест, јектику). Ово је потврђено огледима проФесора Вго\^п-8^иагЛ-а и <Ј.'Аг80п^а1-а. Кад се пара, коју пушта потпуно здрав човек из уста на какву хладну, глатку површину, на прна стаклену плочу, згусне и претвори у течност, узме се нешто од те течности н процеди кроз Филтар (цедило) од алуминијума, који задржава све врсте микроба (ситних организама, који се само микроскопом могу видети), или се та течност загреје до 100° С у каквом потпуно (херметички) затвореном суду. Од те течности кад се охлади, неколико се грама уштрца под кожу каквој било животињи. Тада се опажају ове појаве: дисање се успори; животињу спопадне дрхтање, а понекад и грчеви по свем телу. Срце куца двапут брже но обично, а нема при том грознице, нити се температура повишава. Животиња се згрчи, леђа се савију у полукруг. Задњи је део тела узет (парализован), очни мишићи се скупе, зеница се затвори; стање утробе наг.10 се поремети, у њој се појави пролив као код колере. После три или четири дана животиња скапа. Оглед је понављан и на други начин, много пресуднији. Узета је широка хоризонтална цев, која је преграђена у 10 одељења. У свако се одељење смести по један бели зец. На једном крају цеви налази се шмрк, који непрекидно увлачи ваздух, тако да овај пролази редом кроза све преграде у цеви. Зец, који је смештен на другом крају цевп, дише дакле чистим ваздухом; други зец увлачи у себе ваздух у којем је дисао први, а трећи добива ваздух, у којем су дисали први и други, и т. д. После три до четири дана, сви су зечеви болесни, и ако им се даје обична храна, сем првога, који добива чист ваздух, и последњега, који је удисао ваздух што је прошао кроз плућа свих осталих зечева, јер он је већ — мртав. Остали су мање више болесни, према мањој или већој удаљености од онога краја где улази чист ваздух.

Ако се оглед настави, сви зечеви угину, један за другим, само, наравно, први не. Да ли је угљена киселина зечеве уморида? Није. Јер, кад се ваздух из последње преграде цеви спроведе преко сумпорне киселине, и кад га затим удшпе једанаести зец, овај остане недирнут. Сумпорна кеселина знамо да ни у чем не мења угљену киселину, али она уништава сваку органску супстанцу; према томе, сумпорна је киселина уништила плућни отров, те је једанаести зец, и ако је увлачио у себе угљену киселину произведену ОД својих другова, остао здрав, читав; јер се може удисати огромна количина угљене киселнне без икакве опасности (супротно мишљсњу, које је дуго владало). Да се не бп могло ни то рећи, да животиње употребљене за поменуте огледе скапавају услед нагомилавања, измета (који се, у осталом, од времена на време уклања струјом воде), један је бели зец остављен да проведе месец дана изнад измета својих другова, па се није разболео. Смрти је дакле узрок једино: плућни отров. Па какав је хемијски састав тога отрова? То се још не зна. Зна се само толико да брзо ветри, и од нијмањих доаа тога отрова обамиру неки делови нервне системе. Нарочито се њиме обуставља сагореваље: животиња се угаси. Ево и трећег огледа, којим се у нитању о узроку туберкулозе дошло до сасвим новога искуства. Узето је сго осам белих зечева па су им накаламљени Коховп бацили, а зечеви су били у једној шупи, у коју је довољно ваздуха улазило. Затим су узети други зечеви, врло снажни; и њима су накаламљени Кохови бацили, али су смештени у лабораторији, где се ваздух слабо обнавља. Ови зечевн готово сви од реда посташе туберкулозни и угинуше, а они први, који бејаху на слободном ваздуху, нису се ни разболели, сем једног или два. Први је, дакле, узрок туберкулози задржавање плућнога отрова, онога отрова, којп производи смањење животне снаге и изопачење (дегенерација) свих делова утробе, нарочито плуће. Ово изопачење даје могућности за то, да се туберкулоза зачне и развије на плући. То је, у осталом, општи закон у бактериологији; микроба се развија код какве индивидуе скоро увек само онда, ако је снага те индивидуе опала, било умором, било алкохолизмом 'прекомерним пијењем алкохолних иића), или глађу, гњевом, једом, претераном хладноћом или врућином, или, најзад, нагомилавањем разних отрова, које бч требало уклонпти из тела, ако се жели избећи самотровање.