Просветни гласник

49*

ШКОЛСКИ ЛЕТОППС

375

ШКОЛСКИ ЛЕТОПНС

ИЗВЕШТАЈИ надзорника средњих школа у 1894.—5. школ. години I Извежтај г. ЈБуб. Стојанови^а, проф. В. Школе, о I београд. гимназији Господине Министре, По наредби г. Мпнистра био сам ове године у ирвој београдској гимназији на испиту зредости, као љегов изасланик, а на годишњпм пспитима као надзорнпк, и имам частподнетн му о томе извешће у овом што иде. I. Исшјт зрелости извршенје између 1. и9.јуна о. год. у свему по аравилима. Од тридесет нрнјављених кандндата положило је испит н>их двадесет и три; тројида су одбијена на годину дана, а четворица на три меседа. Али ко би по овоме хтео судити о успеху ученичком, јако би се преварио; прави је успех, по мом личном уверењу, слабији него што по оценама изгледа. Узрок пак, што више кандидата није одбијено, лежи само у благом оцењивању нарочито из српског и француског језика на писменом, па у неколпко и на усменом испиту. Ја сам прочитао све задатке из срискога језика, а прегледао сам п оне из немачкога и Француског, и кад сам видео, да су из француског језнка и испитач и прегледачи дали по моме мишљењу јаче оцене него што задатци засдужују, а из српскога језика испитач је дао јаче, а прегдедачи већином слабије оцене, онда сам пре почетка давања оцена обратио на то пажњу одбору, н напомепуо, да би правда захтевала држати се за све предмете једнога мерила у давању оцена. Али кад се ириступило гласању у великој већини случајева иреовлађивалајејача оцена. Последица тога била је та, да се и на усменим испнтима блаже оцењивало, а дешавало се и то да на пр. један кандидат, који је по једногласној одлуии целог одбора на усменом испиту добио пз српског језика слабу оцену, није пао, јер је на писмепом испиту већином гласова добио оцену врло добар. Меаи изгледа да неки наставницн не допуштају да много ученика падне из њихова предмета!

Рекао бихда јепонајбољн успех из латинског п немачког језика, загим из Физпке, математике и историје опште, па тек из историје српске и из земљописа и на послетку из српске п словенске граматпке и Фраицуског језпка. II. Да бих — колико толико — прегледао рад школски у осталим разредима, бпо сам на триестини годишњих испита, готово код свих наставника. Ја не могу овде износити све утиске што сам их на тим испитпма добпо, да не бих упао у понављање онога што су и други надзорницп у овој и у осталим гимназијама опазили и у својим извештајима господину Министру поднели, јер слабе стране наставе у првој београдској гимназији слабе су стране — можда у мало већој мери — и осталих нашнх гпмназија. 0 свему је већ говорено и предлагани су начини за поправку, па опег настава се не унапређује, или се не унапређује онолико колико би требало. Тако готово сви надзорнпцн истицали су као главне сметње наставе несталност и неодређеност наставних ирограма, често иремештање наставника и немање довољно добрих школских књига. ТТТто се првога зла тиче, то му само министарство несвесно иде на руку, јер, жедећи да наше гимназије добију што бољп наставни програм, свака промена у министарству допоси собом и промену наставног програма. У томе смо дотерали дотле, да су се једном за годину дана изменида три наставна програма! Изгдеда да би за напредак наставе био најбољн онај програм који би се могао одржати десетак година. Како нашп реФорматори наставе немају још утврђених пришџша које би сви поштовади, а како, с друге стране, нема никога који би дебдео на државнпм пословпма, и старао се да се у раду одржи кодико толико неки континуптет, већ се с променом личности — а то на жалост бива врло често — сваки посао почиње с почетка — то је мало чудновато како се уопште може и предузимати каква реФорма, кад је и онај који је изводи тврдо убеђен, да ће његов створ живетн дотле, докле га он силом свога положаја држао буде.