Просветни гласник

НОВИ УЏБЕНИЦИ

ЗА 01Ш1ТУ ИСТОРИЈУ

411

цела Историја Општа. Оамо у том случају предавање Опште Историје у нашим гимназијама развијаће родољубе Србе У противном случају, ми ћемо од наших ученика правити Грке, Римљане, Французе, Немце и т. д... загреваћемо их врлинама и узорима других народа, а својим понајмање, као што је то до сад било. Толико о грађи, која се прелази у V разреду гимназије. Да пређемо сад на материјал, што се прелази У VI разреду. У VI разреду гимназије, по привременом проирограму прелази се Историја Римљана и Историја средњега века до Крсташких ратова. Да се схвати, изучи и објасни Историја Средњега века, као и поједине појаве у Феудализму, и поједини облици својине и установе, које карактеришу Средњи век, неопходно је прво добро проучити Историју Рима, а нарочито културу, где се морају обухватити поједине установе римске, њихне особине и развитак. Без тога не само да би била нејасна Историја Средњега века, већ и Историја Новога остала би нејасна, или управо остала би необјашњива. Установе и закони римски мање више су основ сувремених држава и сувремених закона. Кад се зна значај Историје Рпма и његове културе , да видимо како је то представљено у овом уџбенику. У овом уџбенику цела Историја Рима изложена је на непуних 59 страна, дакле 28'/ 2 листа у 30 чланчића, који су мање више осиовани на предању, а нарочито они први одељчићи. Ја ћу да именујем свих тридесет одељака: 1. Географсни иреглед Италије (ту је речено две три и о првим становницима Италије и о њихним установама и обичајима, али све то у 14реда). — 2. Рим и његово иостање (геограФија Рима и подела, традиција о постанку Рима и ништа више.) — 3. Ромул и његови следбеници (све по традицији). — 4. Сервије Тулије и Тарквиније Охоли (о уредбама СервијаТулиј готово ништа). — 5. Уређење реиублике [Како диван наслов, али у њему се не говори о уређењу римске републике. 'Гу нећете ништа наћи о уређењу самом, о конзулима, њиховој власти и атрибутима, ту нема ништа о диктатури, о сенату, о куријским и центуријским скупгптинама и значају ових скупштина и т. д. Ту је речено само ово: „Патриције прогласише у Риму републику. Место цара они почеше сваке године из своје средине бирати консуле, који су предводили војску и кривцима судили. Сенат и народна. скупштина задобише право да издају законе. Сва државна власт остала је као и пређе у рукама па

триција« — (али то пре није нигде речено). Одмах за овим иде она прича о нападима Порсене на Рим и диктатура Цинцинатова]. — 6. Борба. алебеја и аатриција — 7. Најезда Гала. — 8. Лицинијеви за кони. — 9. ПодвлашКење Италије, па затим одмах — 10. Почетак иунских ратова. — 11. Ханибал. 12. Проиаст Картагине. — 13. Војска, карактер и вера у Римљана (све на једном листу, више неколико реда. И товојска заузима цео лист, а оно неколико реда о карактеру, вери и свештеницима код Римљана.) 14. Променс, обмчаја. — 15. Оитимати и аролетери (ту се говори и о браћи Грасима, и њихним реФормама, али тако, да се ту њихов рад и не види, — а о реФормама нема ни реда). — 16. Марије и Сула (ту нема њихних реФорама, но само ратова и убијања.) — 17. Први тријумвират. 18 4 Диктаторство и смрт Цезарова (ту ни помена нема о уредбама Цезаровим). — 19. Други тријумвират. — А осталих 11 чланчића говоре о царевини римској на седам листа. Ну и ту се само илп дотиче културе или не говори ни речи. Посде овога упоредио сам ово издање са издањем од 1872. год. И могу рећи са мирном савешћу, да се Историја Рима овога издања не разликује од онога из 1872. Издање од 1894 разликује се од издања 1872 само у томе, што је ово новије издање добило поједине наслове, затим што су по где где учињене стилистичке и језиковне поправке, и најпосле, што је на крају додат један чланчић: Свети Оци, што нема у издању од 1872. Римска Историја. у шдању од 1888 обухвата скоро три пута већи обим но у овом издању. Она обухвата 157 страна или 78'/. 2 листа. Али није само опширнија, него је и попун.енија и јаснија, а за школу пре може послужити као привремени уџбеник десет пута но ово издање. У издању од 1888 речено је више о геограмји Италије, а достаје ноклоњено нажње и простора најстаријим становницима Италије, што у овом — новом — издању није учињено. Издање од 1888. г. има на крају одељак, који обухвата 20 листа, а говори о римском државном животу и римској образованости. Ту се говори »о сталежима, о римским комицијама, о сенату, о обласној управи, о државним приходима, о војсци, о вери и верском уређењу, о пропадању вере и појави философских школа, о лепој уметности и корисним грађевинама, о домаћем животу, о положају женскиња, о васпитању, о развитку римске литературе , о писцима и појетама златнога века, о писцима следећих епоха, о правништву и нијносле о грчкој литератури римскога периода. 1< У издању