Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

453

И ове године морам да напоменем, да са цртањем готово у свпма средњим заводима слабо стојимо, а у ужичкој реалци исаод сваке критике. Овоме има више узрока, као: 1.) неодређеност самога појма цртаља код нас ; 2.) рђав програм; 3.) необавезност наставе; 4.) слаба пажња од стране Министарства просвете. Код нас се под цртањем разуме готово свако шарање, без икаквога разумевања, које је пре у стању да ђака затупљује, него ли да га развија, пре да га начшти затуцаним копистом, него ли да му отвори очи. те да природу боље види и да је уме представити. У нас се и дан данашњи не прави никаква раздика између научнога цртања, које може сваки да научи, и уметничког цртања за које треба талента и коме треба иаучно цртање да претходи. Деца се гоне, да прецртавају са Хермесових прегледаоница и календара: најразноврсније нокрете људи п животиња, ликове Бизмарка и Наполеона 111» а нису у стању да нацртају један сто или столицу с природе. Место да се деца уче цртању најобичнијих предмета са природе, њих гоне да копирају са прегледа, које не разумеју и за које треба талента. Овака настава цртања заиста је у стању да детету учини цртање одвратним и да га заглупи; а у страном свету сматра се цртање као једно моћно средствогза опште образовање. Све што сам рекао за цртање, вреди и за гимназије и реалке. Ја никако не могу да појмим: зашто да је цртање у гимназијама необавезно и да оцена из цртања не утиче на прелазак у старијп разред, а оцена из веронауке или другог кога предмета општег образовања да утиче. Често врло одлични наставници и учени људи нису у стању ни најобичније предмете нацртати, и кад им треба да нешто објасне и нацртају, цртеж им је такав, да га само они разумеју. Колику забуну код ђака може да изазове овака наставникова неумешност у цртању, лако је предвидети. Узрок је свему овоме што је данас настава цртања необавезна п што се на њу гледа каква је по облику, а не каква је по суштини. Да се ни из Министарства иросвете не води озбиљна пажња над наставом цртања, најбољи је доказ, што данас има наставника цртања, који нису никада ни учили ни научно цртање, а 3& уметничко цртање немају талента. Колико се мадо води бриге о цртању увидеће се кад напоменем: да је у ужичкој реалци један ђакон стигао да буде наставник цртања и то архитектоног, дакле једног сиецијално научног. Јамислим, да би у оваким случајевима било боље укинути просветни глАсник 1895. г.

нртање сасвим, него ли дозволити да се с њиме тако поступа. Наставници цртања махом су учитељи, који пмају мало ауторитета код ђака. Даље, деца знају да им оцена из цртања не утиче на прелазак у старији разред, те раде као од беде, и често пута впше терају шалу са својим наставником, него ли што уче. Зато, настава цртања имиеративно налаже, да се из основа измени и то у овоме иравцу: 1. Дртање треба да буде обавезан предмет. 2. Научно цртање треба одвојити од уметничког. 3. Укинути архитектоно и топограФско цртање као специјално научна цртања, која се само уз одговарајуће науке могу учити, а никако засебно. 4) Осим тога, при шиљању нитомаца на страну треба послати неколицину и за научно цртање, али никако не п за уметничко цртање и „молерај". 5) Напослетку довести наставнике цргања у ранг проФесора.

Са музиком још горе стојимо у ужичкој реалци, јер нема наставника за музику; па ни у целој вароши нема човека музикално образована, који би могао бити бар хонорарни наставник. Музика може бити да је у јавноме животу нека врста посластпце; али у школи она јако утиче на хармонијско развијање младића. Ја сам уверен, да би овде један добар наставник музике могао много користити, јер бп ђаци своје слободно време*употребили не на студирање Пелагићевог „Народног Учитеља", него би се музиком много пријатнпје забављали но што чине данас. Морам да додам, да Ужичани немају никакве певачке дружине п да им обичне музикалне потребе задовољавају цигани дерњавом п лупањем у бубањ, и по некад каква амбулантна певачица, која залута у ове врлетне крајеве. Кад би било наставника за музику у школп, онда би и певање у цркви било умилније но што је данас. За гимнастику такође нема наставника, п ако би овај посао, бар за време, могао хонорарно да врши који од млађих наставника, који су служили У војсци. II. 1.) Наставна програма за реалке нема, него је обим појединих уџбеника, који су препоручени од стране Просветног Савета, узиман као наставни програм; а за иредмете, за које није било уџбеника, ту је сам наставник утврдио програм и у почетку школске године предао га г. директору. За ниже разреде важио је гимназијски програм. 59*