Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИО

509

ослобођен од полагања испита; други је био ослобођен од исиита из четнри, а трећи од пспита из једног предмета. Одбор је зрелост признао деветорици; а двоЈ И ЧУ Ј е упутио да септембра месеца о. г. иоложе испит из математике. Питања дата кандидатима обухватала су разне делове сваке науке, да би се видело у коликој мери каидидат њоме располаже. Успех на испиту зрелости ноказао је да су две трећиие кандидата из предмета добили оцену одличан или врло добар, а једна трећина оцену добар, изузевши из математике, из које је једаи кандидат имао оцену одличан, један оцену: врло добар, седморица оцену: добар, а двојица оцену: слаб. Док је трајао испит зрелости, нисам могао да походим све годишње исните, држане тпх дана. По свршеном испиту зрелости одлазио сам на све годишње испите који су држани до 14. јуна закључно. — 16. јуиа отишао сам у Параћин. Изложићу редом предмете из којих сам слушао испите, и изнећу утиске добивене о ученичком успеху. Рачун. На испиту сам бпо у одељењу I, и 1 4 разреда и у одељењу II ; разреда. По стрпељивом исиитивању, по поступном иривођењу к решењу задатка, даје се закључити како су се и колико преко године трудилн наставници да ученике првог разреда навикну на размишљање о задатку, на право схваћање задатка, на зампшљање извесних рачунских количина и на њихово представљање у простору. У II, разреду текли су одговори живље и одређеније. Наставник, који је испитивао у I,, нредавао је ту рачун тек од 1. јануара 1895. год. Пре њега су се два друга наставника у предавању рачуна променила у томе одељењу. Сва три наставника (г.г. Мих. Димитрнјевић у 1 И Дим. Тричковић у 1. 2 , н Св. Обрадовић у П г ) служе се успешним методом и испитују ученике правилио. Геометријско цртање. Био сам на испиту из овог нредмета у 1. 2 и II,, а иредаје се у I. II и III разреду. И наставпици су се трудили а и ученици, колико је могућно било у приликама у којима су ученици и школа. Спољни резултат из ове дисциплине не може да задовољава. Геометријским цртањем не постизава се у гимназији оно, што је но мом мњењу задатак тој дисциплини. Њиме се ученикучи конструисању простих геометријскихоблика, и слагању њиховом у сложеније облике, какви се ноглавито јављају и нримењују у индустрији и уметностп. Сазнавајући облике ученпк се вежба и у раду цртачким алатом; учи се тачности и чистоти у раду и дотерује и развија укус свој за облике. просветни гддсник 1895. г.

По таквом смеру своме, геометријско цртање у главном више је предмет за техничке школе; али и у гимназијп ваља му признати крепки утицај на опште васпитање. Програмом пак, по ком се тај предмет предаје, начином како га ученици уче и раде, ученик не сазнаје где се и како геометријски облици јављају у природи, индустрији и уметности, не отвара му се појам о њима и не утиче се тако на његов укус. Механичко извођење, рад алатом, само цртање, што је главна страна у те дисцпплине, веома је промашено. Најтежп узрок томе је, што ученици немају потребног цртачког прибора — шеегар, цртаћу таблу, ленир и остало —, што немају удесних нростора, соба за цртање, а ни за то подесних столова или клупа. Многи ученици цртају облике само писаљком, и то у одвећ малом размеру, да би што више облика стало на један лист. Тим се не слободи рука и не може да постпгне потребна јасност и тачност у цртежу. Предавање геометријског цртања подељено је између четири наставника. У одељењу II, 2 није то цртање предавано првога школског месеца; а у 1 к слушали су га ученици од три наставника. Један наставник у II, учио је ученике израчуњавању новршина у цртанпх геометријских облика. Ако геометријско цртање треба да буде припрема за доцније изучавање геометрије у IV—Л III разреду, онда нека се назове конструисањем или цртањем геометријских облика. Под „геометријским цртањем" разумева се цртање шестаром, цртање онаквих сложених геометријскпх облика какви служе за линеарну орнаментику, какви се виде у грађевинству и на разним технпчким радовима. На исииту из Ботанике у П 2 (Ботанику у обојнм одељењима нредавао г. Свет. Здравковић) ученици су својим речима одговарали па питања, која им је ноступно постављао наставник. На испиту из Ботанике у VII разр. (предавао г. Дим. Тричковић, проФесор), опазио сам мањи проценат оног знања које се може из те дисциплине очекивати од одраслих ученика. Госнода наставници се туже да ученици у старијим разредима слабо уче природне науке пз узрока, што се из њих пе нолаже испнт зрелости. Уче их само за белешку. Појава се та опажа но свим средњим школама. Испиту из Географије присуствовао сам у I и у 1У-ом разреду. У првој школн геограФија се није нредавала до 20-га јануара о. г. Од тог дана па до краја школске године иредавао је г. Срећко Милетић, предавач. До тога дана нису геограФију учили ученици у П х и у VIII разреду, а до 3-га октобра 1894. нису је учили у П 2 и III разреду, јер није било наставника. Г. Милетић, због полагања про66