Просветни гласник

650

за доцније, ако ми моји иречи иослови дозволе. Г. Васа Димић учинио је то врло лепо са средњим школама у Француској.') — Овде ћу навестп само неколико наиомена у корист иросвете, које ће моћи у овај извештај ући и које се односе п на ове две гимназије, чији сам надзорник бпо. а. Школа и научна средства 1. Законом утврдити: • шта ће држава, а шта опет морају дотичне општпне иабављати и давати на поједпие школе. Утврдптп законом ито: када, колпко пута преко године п о чијем трошку имају се чинити научне екскурзије у окодинп дотичних шкода, па и даље, ако је потребно. 2. 0 ферију: пзвршпти све оправке у школп, ако их има; и набавити сва научна средства и све школске потребе, —како,. за време школског рада, школа не би дангубида у раду. — До сада се практиковало: чим Ферије настане, сви се разбегну од школе „као чпвути с гробља"! Па кад шкода треба да отпочне да ради, онда — дај оправљај! У обема гнмназијама оправпти проФесорске п ђачке нужнике, те тпме ослободити блиске учионпце, и у опште обе школе, онога лети загушљивог и отровног смрада. 3. Сва одељзња III београдске гимназије треба лекарски прегледати, и тек. ако су сва здрава, пуштати деду у њих. -4. У свакој школи увести гимнастику. Свнма нам је познато, од коликог је утидаја гимнастика по развитак телесни код младића. Старп су, готово, умесно држали да је тепз §апа гп согроге запо. У зајечарској гимназији постојп једнасала „створена за гимнастику"; само још набавити осталога што треба и поставити спремна учитеља. Трећа београдска гимназија, и по оскудицп такве сале, непотпуна је. Истика, ова последња има учитељ.а и за певање н за музику! И ако певање и музика зближују људе, и у опште уиућују их на заједнички рад и осећање; н ако, поред тога, имају још толиких благотворних утицаја на ученике, — ипак, по моме мишљењу, гимнастика је много кориснија и преча, па за то п треба да дође пре певања и пре музике. 5. Научна терминологија створиће се када бп свака наставничка колегија, у околини своје школе, ирикуиила народне термине, иа, према томе, а и према свом знању, израдила терминологију за све науке, које се у гимназији или реалци предају. Све те нацрте и сву грађу за научну терми!) Васа Димчћ, Средње школе у Француској; Наставник 1894.

нологнју скупити и предати Академијском Савету проФесора Велике Школе и Академији наука, те да ова два највиша научна тела, споразумно, израде већ једном деФинитпвну научну терминологију, које ћемо се сви држати. Ио моме мишљењу, бпће народнпх тсрмина, које би требало, прп изради научне терминологије, задржати, па и ако не одговарају свима захтевима Филологије. Прпмера ради навешћемо: у ботаници, нир., иуцајуКк и неиуцаууТги илод, устајуКе стабло ит.д.; у математици, ннр., развити Функцију 1' (х) у ред по растуКим степенпма од х; итд. Још нешто, поводом научне терминологије. Ову треба иажљиво увести у све уџбенике, а не као сада што се, нпр., у земљопису, у коме се чешће помињу жпвотиње, биље и минерали, нијеназило и не пазп на њпхове називе усвојене у зоологији, ботаипцп п мипералогији, па нп па поделу њихову ! 6. Што се иравца тиче, треба озбиљпо проучитп то питање, иа решитп и увести у наставу „реални " или „ класички" иравац, или комбинацију оба ова иравца. Многи говоре на чак и пишу о овпм правцима, а мало ихје који чисто ствар разумеју! За правилно решење тога питања треба се обазрети на користи и на животне потребе оних, којпсебуду ре.шили, пли, боље рећи, који буду прпмораии да један или други правац у настави прате. Никако не треба оставити да поједнна лица решавају то пптање као „секиром на пању", — већ да слушају и мишљења појединих наставничких колегија. 7. Што се ирограма тиче, треба једном израдити детаљне програме из свију предмета. Та бар смо ми Срби створени за писање програма; напппшмо онда и ове. На крају програма нз сваког предмета поменути ио неколико најбољнх уџбеника из Француске, иемачке, руске па и енглеске литературе. — Имајући нрограме, не би се могло десити: да неки наставницп обраде поједине делове једног предмета и сувише просграно, док друге његове дедове само дотакну, па често и са свпм изоставе. Само је тада и могуће да дпректори прате а надзорници иравплно да оцене школскн рад појединих наставника. 8. Обратити мало већу пажњу на расиоред иредмета (часова) и на расиоред исиита. 9. Израдити што пре и што боље уџбенике за поједине предмете. До.бри уџбеницп, поред другпх користи, донриносе да се сви делови једног .предмета равномерно предају. При штамнању (израдп) уџбеника обратити иарочату пажњу па слова, величину слова, боју хартије, Формат књиге, итд., на шта се, до сада, врло мало пажње обраћало.