Просветни гласник

90 наука и плод побуда и прилика, какове собом носи народни живот у свом развијању. И једни и други извори сведоци су народног рада, народних тежњи, и требају зато подједнако да вреде пред науком. Они заједно чине природну целину; у љима се скупа тек огледа народна моћ и вредност. Они су 1 разна средства за исказивање једног и истог. У њима је сређен, у мисли и стварне облике одевен, народни дух. Истраживаоцу прошлости ваља доспети до тог духа; ваља му схватити га у облицима његовим, да би га могао у пуној истини изнети у историјском нацрту своме онога времена, које изучава. Сазнавањем народног духа који је сложен и сређен у писаним изворима; сазнавањем мисли које су изражене грађом језика; сазнавањем садржине у писаних извора, тих споменика потребе, да се умни рад, по утврђеним неким правилима, изнесе у облицима и знацима језика, — тим сазнавањем бави се филологија. А научним изучавањем свмју оних умних покрета, који се за своје остварење служе просторношћу, бојом и облицима од стварног градива, те који се јављају тако, да их око видети а рука опипати може — тиме се бави археологија. Она разнолике предмете своје, те споменике народне стварајуће снаге, проучава и тумачи према начину њиховог израза. Из свију њих изводи основану истину, да је уметност важни саставни део целокупног културног живота у народа. Филологија и археологија теже к једном и истом, к сазнавању духа. Држе се у раду своме истих научних погледа и имају исти научни смер. Према томе се археологија назива и филологијом у ширем смислу, док науци о писаним споменицима остаје име Филологије у ужем смислу. Само из подједнако живог и успешног рада ових двеју наука може потећи по-

наотава уздано градиво за озбиљног испитиваоца свију животних појава у народа, за правог историчара, који ради свестраним/погледом и пуним схваћајем. Само заједнички ове две науке могу ширити поглед у поступност народног развитка и могу осветлити разне чињенице живота и њихов узајамни, укрштани утицај. Докле се год археологија искључује из рада око историјског истраживања, те тако и онај велики Г>рој тектонских сведока о многостручности народног рада, дотле историјски закључци могу бити само ограничени и једнострани. Ниједан културни народ није једино у језик свој унео моћ духа свога; није једино језиком тражио да одене мисли и осећаје своје, но је за изнашање, за остварење њихово налазио средотва и у радовима длетом, кичицом и другим алатљикама, којима се из телесног градива развија облик. Из тако добивених облика избијају за правога знаоца драгоцене појединости, које га уче како ваља схватити целину и које га убеђују о озбиљности и тежини, о важности и вредности рада, којим се као истраживалац бави. Где се увиђа да у сваком, па и најмањем, остатку или споменику, писаном или грађеном, има народнога духа, да у њему има изнесене народне умне моћи и способности, и где се сваки такав податак хоће да употреби данас на поуку, народно јачање и унапређење у духу и но обрасцима својих предака, ту се подједнако и филологији и археологији даје маха за рад. Без правог познавања прошлости своје не може један народ ни да појми и схвати задатак му у садашњости. Не познавајући потпуно што је некад знао и могао, нема живог подстицаја ни мерила за своју садашњу снагу и способност; нема оправданог поноса, који улива смелосЈи за предузећа ван навиком ограниченог живота. Ту је историја позвана да иробуди, загреје и оживи народ, али историја, која је