Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА

у народном духу, коју и друге врле особине српске, које се данас младежи износе на узор; требала би да неоспорно покаже, да у познавању тектонских споменика својих сваки народ налази како крепка ослонца за одржање своје народне свести и својих народних особина, тако и крепка покретача на успешно суделовање у општем светском развитку. Свест народна и особине народне не буде се и не одржавају само једностраном ценом телесних напора. Претежнији су у народном животу напори духовни, тековине ума. Осем јунаштва на бојном пољу, има јунаштва и на пољу рада Тектонски споменици докази су таквог јунаштва Њих народ већ цени, јер се у народним песмама нашим, које до данас још нико није расматрао са стране рада и умења, не спомињу само храбри носиоци копља. сабље и буздована, но и вешти неимари, ковачи, кујунџије, везиље и други јунаци одрада. И једним и другима цристоји иста важност и иста пошта; и једни и други требало би да су наши упутиоци у развијању и неговању наших народних способности. А као да би, због занемарености наше на пољу рада, овпм другпм морали дати већег маха, кад погледамо, а никако превидети не.смемо, да се бојно поље и оружје данас посве изменило. Сабља која данас сече, знање је и умење; буздован је кеса пуна злата и сребра; вриштање коња заменило је пиштање парних кола, а дична челенка данас је онај дим, који се вије из Фабричких димњака и из локомотиве пред пуним колима народних творевина за извоз. Дотле пак доводи наука. У томе леже корист и благослов оне озбиљне и праве науке, која своје истине и поставке оснива на познању народне прошлости, народних способности и тежњи, иод утицајем природних прилика земље. Колико тектонски споменици могу једном народу да стеку светске поште и признања;

колико могу један народ да охрабре, да му улију нове вере у себе и да га поведу напред на нова предузећа. за свој општи напредак, то су показале две велике изложбе у Прагу, једна 1891-е, а друга 1895-е. Ова друга била је етнограФска и право огледало развијеног знања и умења чешког народа од векова до данас. Јасније и потпуније но из најдебље књиге могао се сазнати живот породични, друштвени и јавни са оних многих облика из уметничких, занатлијских и домаћих радиоиица. Облици су гласно и убедљиво причали о цркви, школи и књизи, о уметности и занату, о оруђу и оружју, о управи и судству, о начину живота, обичајима и многим другим појавама развијеног живота у вредног и издржљивог чешког народа. Учесник је у етнограФској изложби био сав народ. Из две стотине месних изложаба, на којима су сабране биле умне и ручне творевине из појединих крајева, одабрано је градиво за прашку етнограФску изложбу. Сав иарод учесник је и у похвали и признању, које је страни свет одавао тој изложби. Тимпризнањем одушевљеннадаљи рад, учесник ће бити сав народ у свим моралним и материјалним добитима, које ће му извесно у обиљу донети нова просветна и привредна подузећа, која су потекла из изложбе, као израз свести у тражењу нових средстава за даље народно развијање и јачање. Етнографско удружење, етнограФски музеј, школски музеј, музеј народних вештина и друге установе за материјално и умно унапређење, плод су прашке изложбе. Тако се за старе тектонске споменике, који говоре и поучавају облицима својим, природно и тврдо везује извођење нових, који одговарају данашњим потребама здравог народног живота. А чиме ће се дичити Мађари о својој хиљадугодишњици ове године? Чимеће посведочити да су кроз минулих десет столећа имали државне животне снаге, и да су се кроз све мене културе држали на