Просветни гласник

116

КРИТИКА И БИБЛИОГРДФИЈД

КЊНЖЕВНЕ ОЦЕНЕ Позн&в&ње и нег а цвећа> Израдио д-р Ђо -рђе Радић. У Београду. Штампано у краљевско-српској Државној Штампарији, 1895. Стр. VIII, 755. Слика 678 у тексту. Цена није означена, а књига се продаје за 10 динара. »Оиа је књига штампана трошком књижевног Фонда Илије М. Коларца.® „Познавање и нега цвећа" је XXI пољопривредни спис д-ра Ђ Радића. Писац је ову књигу посветио најлеашем сриском цвету, Њеном Величанству Краљици Наталији", уз посвету (стр. III) приложио је и најновију ФотограФију Њеног Величанства. Хвала нека је и од моје стране како писцу, још више Коларчевом Фонду и управнику ^Државне Штампарије, што су се сви састарали да из наше српске штампарије изађе овако лепо израђена и овако укусно напечатана књига. Али не хвала Коларчевом Одбору што се не постара да и садржина као и распоред материјала у овој књизи буде ако не као техничка израда, а оно бар приближно овој. Не бих писао о овој према садржини луксузно напечатаној књизи, да се у њој не говори и о дивљим биљкама, које са осталим биљем саставља Флору наше домовине, а у којој се и ја по мало разабирам. Друго, и овој је књизи сврха да своје читаоце упозна са разноврсним биљкама, које цвећем називамо и по градинама их садимо. Што је Флора за дивље биљке, то је хтела да буде ова књига за питоме биљке, за цвеће. Посао овога писца је сличан послу Флорпсте, а спис му је хтео бити допуна Флоре. Па пошто је слична обрада самих предмета о којима се говори, треба и мора да буде и сам начин израде на близу. Али у овој књизи тако није. Ако би сваки, који о биљу пише, писао онако како му кад и која реч под перо падне, онда би у књижевности о биљу наступила права Вавилонска кула! Кад би сваки стручњак писао по своме укусу онда се ни они сами међу собом не би могли разумети, а њихови.читаоци би имали збрку од појмова. 0 користи таквих списа не би се ни смело говорити, јер је доиста не би могло имати. Дакле, да не би тога било, онда се мора знати једна терминологија и једна номенклатура, којом треба сви да се служимо. Због утврђења терминологије и номенклатуре Линеј и јесте постао онако велики и славан у светској књижевности о биљу. Који су год о биљкама

писали после Линеја, сви су се они држали Линејом засноване терминологије и номенклатуре. Било је ту ијачих и већих учењака од њега, али су и они најумнији јестаственичари —ботаничари остали верни већ утврђеној терминологији. Што је Линеј у еветској науци о природним телима, то је у нас Срба Панчић. Он нам је засновао јестаственичку терминологију у својим ваљаним расправама о природним телима. После њега ко год се лати да ма што год напише. о биљу, тај мора, пре него перо у мастило умочи, знати све оно што је тај наш Линеј за собом оставио, мора знати језик самога предмета, па онда да почне и писати. У целокупној науцн о биљкама код нас, примљена је Панчићева терминологија и номенклатура. Примљена је, јер су сви његови последници говорали и писали језиком и терминима, које је он у својим радовима изнео и предложио. Али, писац списа »Познавање и нега цвећа" није се држао већ утврђене и усвојене терминологије о биљу. А зашто је се није држао ? Бог би га знао! А то није мала мана ове књиге. »Лековито биље у Србији 1 ', којеје израдио д-р С. Петровић, могло је г. д-ру Ђ. Радићу најбоље послужити за препочетак. Јер је књига »Лековито биље" израђена и врло озбиљно и ваљано, а ни она није намењена стручним људма, ботаничарима. И томе делу ни његовом писцу нимало и ништа није сметало употребити већ удешену терминологију ботаничку. Шта више, њеноме писцу је добро дошла израђена номенклатура, коју је он имао само употребити и у нашој књижевности је још више учврстити заједно са терминологијом. Да је тим путем ударио и г. Радић, његов би спис имао и јачу вредност и бољи значај. Српска имена цвећа, а то су народна имена биљака, свакојака су. Као што Шулек није имао никаква критеријума те му именик испао неупотребљив због непоузданости и нетачности, тако је и у нашег цвећара. У овом спису има највише Шулекових имена, за која сам и другом приликом казао да су многа од њих нетачна и непоуздана, а то с тога што се он ослањао на људе у ботаници неупућене. Међутим г. д-р Радић највише је се служио Шулеком и врло многа имена биљака из овога пренео је у свој састав. Понегде наш писац, да би потврдио за неко биљно име да је оно доиста народно, он наводи у напомени и који стих из песме за коју назначава „Нар. П." Оволико и овако кратко означење песме је врло недовољно. То је исто толико колико да је рекао: ...»ја сам чуо то и то име у народу® а не хтети казати у коме месту или крају. Дао Бог ми имамо печатане Народне Песме , па се онда могла павести и књига и страна књиге, из које је наведени део песме извађец. Али тако штогод