Просветни гласник

118

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

то могло писца нагнати да и у оваку књигу уноси заплетену синонимику са запада. Као »добар и дугогодишњи" цоећар он зна каква је то незгода та клета синонимија, па је није требао ни навртати у нашу младу књижевност. Тако на пр. на стр. 113. после: А1у8зит захаШе 1 ј . наводи и А<1у8е1оп захаШе 8лу., Аиг1та захаШЈз Безу. За што ли ће ова последња два имена, кад је та биљка и у нашим Флорама означена само првим? Таквих примера има повише, као на стр. 115., 116., 119., 185., 186. и т. д. За ешолцију писац вели да је она „врло тврда биљка / сс Ми смо научили да придев тврд означава биљке дрвенасте грађе, а ешолцкја је зељаста. На стр. 131. описатје: „Рарауег вотшГегит Б. Доге р1епо НогШ ( . а на истој страни при дну описат је и „дупли мак — Рарауег зотшГегит I,. П. р1. Ног1. С! А то је једна и иста биљка За Рарауег 1аеу1§а1;ит В1е1зг81:. •— »музгасти мак с< вели : „Ово ће сигурно бити нека својта нашег пољског мака — булке или турчинка, која је недавпо донесена из Персије", стр. 13*2. Ту има две погрешке пред очима ботаничара, али можда то нису погрешке и за цвећаре! На 140. стр. описује сунцокрет и вели: »Цветни листићи, који испуњавају цвет, угасито су жути и правилно поређани, као оно цреп на крову, Поједини су цветови 25 — 30 сантиметарау пречнику широки, а у средини су мало угнути." Да је писац имао биљку пред собом када је ово писао, знам поуздано да не би могао овако што написати. Али он је све то написао на памет! Јер сунцокрет на врху гране носи цваст, коју састављају многи цветови, али ти цветови нису поређани као цреп на крову, а таква се цваст у ботаници зове главица. За ЕирћогМа уапе§-а(;а Зтвоп вели „лишће има изменично", стр. 172. А погледајте бар слику која је додата тексту, па ћете опазити да та биљка има лишКе насирамно. За »Уегћаасит рћоетсеит И маршји очњак (!) у Загорју« пише: „пореклом је из јј жне Европе. сс А та биљка расте и око Београда па је има и по свој Србији, дакле је наша „домаћа биљка«, како се то у овој књизи за неке друге врсте изреком вели. „Приданачно је лишће дршкаво« стр. 253. Шта му то значи требао је писац да објасни. У опису Уш1а ос1ога1:а Б. пише: »Домаћа биљка. Има пузеће члановито стабло, из којих чланова избијају жиле», стр. 256. Прво, та биљка нема пузеће стабло, а друго не постоји. На истој страни у опису љубичице стоји и ово: »Семе рађају они зеленкасти цветови, који су у лишћу скривени, и који нису потпуно неразвијени, а на кратким петељкама насађени.« За Нити1ив јаротсиа 81ећ. 2исс. вели: „По спољњем изгледу, не разликује се баш ни у чему од нашег дивљег хмеља сс стр. 346. Та се врста меља разликује од наше те још како! У опису Ессгегпосагриз зсаћег Кшг.: лишће је перасто, састављено из пет јајастих ил' срцастих, назубљених листића, из којих порашћују »хваталице. сс Овим писац обмањује своје читаоце, јер и он сам зна, бар треба да зна, да вршике или рашљике — а то су његове „хваталице" — нису друго до промењено лишће или гране, а овде листићи.

На 382. стр. описује АтогрћорћаПиз Ктеп Оаис1. и пише: ,Цвет се састоји из 50 сантиметара дугачког, толико и широког, мрко - црвеног тулуза; у средини се налази клип, који на врху има једно дебело, спужвасто, мрко-црвено тело, које личи не неки голем смрчак." Тулуз је листолики орган а не део цвета, а „клип" је цваст или, боље, делови цвета су утврђени на њему. На стр. 387. погрешно је печатано Агит Бгапипси1из 1и. а треба А. с1гасипси1из Б. Таква је погрешка и БгапипсиШз уи1§аг1з I/. а треба БгасипсиЈиа. У опису те биљке, а та је наш козлац, стоји: »Цвет је чиграст, при дну увијен и нешто мало испупчен, са проширеним ободом; с поља је бледо-зелен, а изнутра оловаст и г/гасиго-пурпурнољубичаст. Док је цвет још у развићу, онда издаје од себе несносан мирис. Из његове средине порашћује цветни клас исте боје, као што је цвет и изнутра, самојејош загаситији. Цвета у месецу јуну, а према околностима и раније .. Размножава се и с јесени и с продећа делењем чапоњака (корена). сс Ето како поуздано и лако описује наш цвећар биљке. За РгШИапа Ме1еа §тЈ8 Н тврди да је »пореклом с цилициског Тауруса" стр. 446. Та за име Бога, то је и србијска дивља биљка. Ено вам је, колико је год хоћете, код Шапца, око Пожаревца и Паланке. И наши је сељаци познају под именом иошутица. Г. Радић греши кад пише на стр. 459.: „Саппа тсћса Б... све у овај род спадајуће врсте и одлике" јер је Саппа тсћса Б. врста а не род. На стр. 476. пише : в Папрат нема ни лишћа"... а на 480. стр. вели »одлика АзрШшт РШх таз уаг. спзГаШт Ног!:. има збијеније листиће«... У даљем обавештавању својих читаоца о папратима пише: »На наличју хвоја поређани су разнолики органи за оплођавање тога рода (зар рода!) биља, у виду брадавичица или чаурица, које се научно »спорангије« зову, а органи сами за себе зову се »споре.« То је ситан, код неких сората мрк или црн, а код неких опет жут, неранџаст или црвен прашак, и —- то је семе. к Цвећари из овога става ништа не могу поуздано научити. На 511. стр. пише »Вта-Бриза; а Ага1еаАцалеа" 534. »Искусан произвођач моћи ће, по спољњем изгледу мехунке«, стр. 223, а треба љуске. У опису шебоја вели: »шебој ■— лишће је изменично, по ивици цело, затупасто - копљасто, у дршку с'ужено, пустенато." 219. стр. На другом месту за лишће вели да је »кошерски изубљено" 212; а на 150 и 188 стр. пише: »лишће румбасто, — по ивицама треперасто." Писац греши и у писању појединих речи. На пр. он пише »с'ужено <( стр. 142, 167, 1888, 212, и т. д. Залистак му је »палист.« На 303 стр. пише „лишће избијаиз жиле." Ама, зар баш из жиле ! — »Чапоњак« му је синоним за лук. У Вука је забележено да је чапоњак папак. »Ситне кртоле, које се око главне кртоле изроде, зовемо у цветарску »пилићи.« »Лукови лучастог цвећа, рађају (зар!) опет »козлиће«, који се од главне главице одвајају и за размножавање употребљују." стр. 375. Са иоле више спреме из ботанике и озбиљности у послу не би се могло овако