Просветни гласник
32
УЧИТЕЉСКА ШК0Ј1А
онда Кемо добити нешто веома занимљиво. Наћи ћемо, да је фактички један ученик стајао у интернату не више од 563 динара годишње или 47 динара месечно. III Издаци у екстернату Још је теже ухватити шта стаје један ученик у екстернату. Пре свега, овде нису сви благодејанци, него их има и „о свом трошку", то јест, с послуживањем. Даље по правилима о давању државнога благодејања један исти ученик може једне године бити благодејанац а две не бити, или две бити а једне не бити, и, најпосле, може само три месеца бити или не бити државни благодејанац. А по рачуну издаци ће се поделити и на неблагодејанце и време када се оно не ужива, те за то просечно мора изићи много мање на једнога ученика. Да покушамо на исти горњи начин те да видимо шта ће нам показати цифре. Екстернатски живот, као што смо видели, почео је у овој школи од пресељења из Крагујевца овамо и преуређења њена 1877 године. Пошто је само два месеца од те године ушло у школску 1877—8, то ћемо издатке од 1877 изоставити. За остале године онда имамо овај преглед:
на плату наставницима и служитељима, на канцелариске трошкове и т. д, па узмемо само партију на благодејање, која је износила:
Године 1878 1879 1880 1881 1882 1883 ■1884 1885 1886 1887 1888 1889 1890 1891 1892 1893 1894 1895
Потрошено динара 51.164-80 70.240-25 63.859-80 90.343-65 96.204-15 93.190-50 57.543-70 81.568-25 46.341-50 86.244-95 94-632-45 116.291-85 93.164-80 83.634-00 80.034-20 63.141-10 49.300-75 43.000-00
Свршидо принравника " - 1 )' 21 30 22 23 18 15 27 24 33 37 136 35 69 70 65 45
Један свршени нриправник стаје: 3.344-77 2.128-66 4.106-53 4.182-80 5.171-68 3.836-29 3.021-04 1.930-90 2.867-65 3.143-02 680-03 2.390'00 1.159-90 902-02 758-47 955-50
1,359.900-70 670
2.029-70
Према овоме један ученик у екстернату просечно је стао државу 2.029'10 динара. Ако ову суму поделимо на три године онда износи годишн.е 616'33 динара, а месечно 56'36 динара. Оваким истим путем нашли смо, да је један ђак у интернату стао 100 динара месечно. Дакле, скоро два пута више. Да ударимо и овде другим путем. У горњој суми рачунати су сви издаци, по свима партијама буџетским. Ако сада и овде изоставимо издатке на
1878 године
25.326-66
дин<
1879 >,
40.215-50
1880 „
28.851-45
1881
59.000-—
1882 »
66.000
1883 в
38.111
1884 »
22.395
1885 „
43.829
1886 »
12.696
1887 »
49.342
1888 »
54.980
1889 »
70.937
1890 »
54.200
1891 »
46.045
1892 „
40.030
1893
28.556
1894 »
11.885
1895 »
5.535
Свега:
697.934-62
динара.
') Оних 13 што су полагали учитељски испит ове године припадају 1876 години и урачунали смо пх тамо.
Ако ову суму сада поделимо бројем свршених приправника за ово време, а то је 670, онда излази, да је у екстернату један ученик стао 1.0И-70 динара, што чини годишње 347 динара или месечно 29 динара. Кад овај ресултат упоредимо с горњим, онда излази, да издаци на благодејање чине веИу иоловину укупних издатака, те за то и један свршени приправник у екстернату само према издацима на благодејање етаје око тридесет динара, а ирема укупним издацима између 50 и 60 динара. Ако би смо овде покушали, да узмемо једну годину за нормалну, и према њој да изнађемо колико је износио издатак на једног ученика у екстернату, онда би ресултати били још различнији. При свем том, да покушамо. Да узмемо годину 1882—3. Те је године било 139 ученика. А издато је динара 93.190-50. Ако поделимо ову суму на на 139 ученика, онда ће доћи на једног ученика 610 динара годишње или 56 динара месечно. Ако се одузму издаци по другим партијама буџетским. па се узме само партија на благодејање 38.111, па се подели на 139 ученика, онда излази на једног ученика, опет у округлој суми, 2 7 4 динара годишње или 23 динара месечно. Што ближе од ове године идемо данашњици, то је овај број у главноме све мањи. Ово значи, да је благодејанаца све мање, а све више оних в о свом трошку.® IV Упоређење Кад нисмо могли изнаћи тачно шта је стајао један ученик у интернату, а још мање у екстернату, ми, тако исто, не можемо тачно изнаћи но разлику између овога двога. Али, ако нисмо могли изнаћи тачно, ми смо изнашли барем приближно. И ово приближно за нас је од велике важности, јер ће нам казати много.