Просветни гласник

33*

КРПТИКА Ц Ш1Б.1И0ГРАФИЈА

255

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

ЛЕПА КЊИЖЕВНОСТ > „ДЕЛУ" ЗА ГОД. 1895. (Дело. Лист за науку, књижевност и друштвени живот. Јануар—децембар. Година друга. Уредник д-р М. 7 ј. МиловановиЛ. Београд. Парнарадикална штамиарија. 1893. — Свезака 12, књига петаосма, стр. 1—540, 1—515, 1—508, 1—508. Годишња цена: за Србију 16 дин., за иностранство 20 дин. Ноједине свеске иродају се но два динара. Формат: ведика 8°.)

Држимо да је веома захвадан посао позабавити се брижљивпм ноглсдом лепе књижевпости у „Делу" за годину 1895. У овоме ћемо се управљати ио ономе распореду, по којем прошде године у „Просветном Гласнику" прегледасмо и огледасмо оценити лепу књижевност у Делу, за годину 1894. Размотрићемо нрво песме, на нриповетке и драме, и то најпре ориђинале, па затим преводе. Песника је у овој години на броју 20. Они су испевали 36 орнђнналних песама (рачунећ]! 11огашене звезде у једну песму). Тако, од Владимира М. Јовановића имамо уираво 48 песама (од којих су 47 под онштим натписом: Погашене звезде), паод Алексе Р. ШактиЂа 4, од Јуније, Р. Ј. ОдавиЋа, Ст. П. БешевиЂаи Сонољанина по 3, затим од Ст. ЛуковиЂа, Милорада Ј. Митровића и Јеле Ј. Поповићеве по 2, аодосталих по једну песму. Прегледаћемо прво оне које су чисто лирске, без епскога у себп, и то редом којим се њихови писци с њима јављаху. Од Владимира М. ЈовановиЂа је 47 краћих песама, под општпм натписом: Ногашене звезде (св. за јануар, стр. 52—53, св. за Фебруар, стр. 206—207, св. замарт, стр. 383—385, св. за април, стр. 71—72, св. замај, стр. 276—279, св. зајуни, стр. 400—403, св. за јули, стр. 36—38 и св. за септембар, стр. 404—411). Испод натписа је напомена да су то „некадашње љубавне пес.ме једног садашњег реалисте." У њима несник нева драгој, која је нли за мало одвојена од њега, или је уза њ, или је за навек од њега растављена. Док је у онима ирвима пуно веселости, у овима последњима толико је туге, да се песнику без драге ништа на свету не мили, те му је садапхњост „време туге". Песнички су звуци лаки.

по некад дирљиви, ну, на сваки начин, слабији од потоњих. — Биће да је од њега и песмица: Једном старом мачу у девачу (св. за октобар, стр. 92.), пуна родољубивих узвика староме мачу: како треба да п сада свети косовске ране наше. Од Алексе Р. ШантиЋа су четирн песме. У првој: Хај нек илану срца млада! (св. за Фебруар, стр. 234.), родољубива је осећања о братству и слози свију Срба; у Сјетној моми (св. за март, стр. 458.) неутешне је љубавне туге за драгом; у Још љубити могу (св. за јуни, стр. 436.), и ако је очајничка осећања, опет се налази утехе у љубави према драгој; а у Пријатељу (Душану С. Билићу, св. за октобар, стр. 1—6.) несник с горчином шиба неверство своје драге и уопште девојачку ноквареност у овоме столећу. — Поезија је тиха. Последња песма као да је попајлепша. Од Ст. М. Луновића су две песме, осредњенесничке снаге. У првој, дирљивијој, Са Косова (св. за Фебруар, стр. 266—268) родољубнва је бола за негдашњом сриском славом пре Косова п чежње да она изнова сине ; а у другој: Из „ Сетница" (св. за децембар, стр. 389—390.), две су малене песме, у којима је тужења за „отргнутом" љубавн. У песмици: Заиис | Л>. П. НенадовиЂа (св. за март, стр. 351.) лепог је песничког размишљања о човековој зависности у природи. Од Јуније су три песмице. У првој: У ноКи (св. за март, стр. 402—403.) слабих је љубавничких звука, али су онн врло нежни у несми: Ја иитах (св. за новембар, стр. 217—218.) само да ипје оног песничког запиткивања: коме да се даде срце, већ згодних слика, песма би н по идеји била ванредно лепа; а у посмици: Песимисти (св. за август, стр. 228), која је најлеиша, с пуно живахна осећања вели се песнмпсти: да не клоне у болу, већ да му песмом „пркоси." Јела Ј. ПоповиЋева испевала је песму: Роду моме (св. за април, стр. 50—51), а као да ће од ње бити и Језеркиња вила (бајка), (св. за децембар, стр. 363—364.). — У првој меким песничким гласом износи- се у сличицама роду (Српству), каква жалосна судба чека „парод без слободе"; а у другој, кроза причање једне народне бајке: о љубави једнога пастира нрема Језеркињи вили, с много нежпије поезије слика се моћ љубави... Р. Ј. Одавић има три несме. У првој: ПролеЛни мраз (св. за април, стр. 102.), љубавног је очајни-