Просветни гласник

260

Од А. Матоша је мадена слика: Јуначка смрт (св. за септембар, стр. 412—414.). Реткост је којој нема довољно јасна разлога, она одважност, којом стара ппљарпца Пеиица дочекује, једина на тржишту, ескадрон мађарских хусара, који је коњма ирегазише, када оно, пре неколлко година у Загребу, власт иозва у помоћ војску због негодовања Загрепчана према мађарскоме грбу на згради Финанспској. Реткост је н онако прост и нежан муж Пепнчин, стари Поханић, који од туге за бабом тога истога вечера умире. Ииаче је доста жпвота у овој сдичици. Од М. Пав .-а су: Паланчанске идиле (св. за октобар, стр. 42—47.) и то први њихов одељак: Идила о цвету без мириса. — То је доста бдеда сдика са сувише резоновања, успомена пишчева на девојку Мару , коју је љубио , ну која не бејаше чедна. Напосдетку, од Бранислава Ђ. Нуши^а је прича; Тринаести (св. за новембар, стр. 163—179.), у којој се жиба веровање у кобност броја 13. Петроније Јевремовић, преко мере гдупи, понизни, неспретии, „малерозни" , ну добродушни сресКи нрактиканат, који је као такав у сдужби већ 21 годину, никако не може ни у чем да напредује. И ако је он сам крив свима недаћама, због своје тупогдавости, ипак у нама изазивље сажаљење, можда више но што би то требадо у једној нричи, којој је смер да подсмевком шпба мане, а то све због добра му срца. Разноврсне мане чиновништва и оне паданачкога живота исмевају се у призорима, којп се природно п депо развијају, са пуно живота. Вештине је и у сдикању Петронијева карактера, како у речма самога писца о њему, тако и у радњи Петронијевој, ади као да је претераности у ономе многоме набрајању сдучајева из живота Петронијева, како је број 13 по њега био кобан. Ма да је кроза цеду причу доста здраве шаде, ипак она није одабрана, већ махом проста. Од шест преведених приповедака, четири су из Француске, једна из руске, а једна из итадиске књижевности. Сем иовеће Толстојеве приче: Оисаде Севастоиоља, која се у овој години наставља и свршава, а о којој смо већ нроговориди у ре#ерату о Делу за 1894. год. (Види мој реФерат у Просветном Гласнику, за год. 1895. св. јуд—август, стр. 418—425.), остаде су краће и уопште добро одабране. И њих ћемо прегдедати редом, којим су се јављаде. Причица Жана Ришиена: Еонстан Гињар, у добру преводу К. М. НовичиКеве (св. за мај, стр.

280—283.), износи у Констану можда јединствени чудни пример пасторчета природе. Живот је Констанов пун чудноватих недаћа, које ни најмање не додазе његовом кривицом, већ усдед добродушности му, што га најпосде доведе на губидиште. Карактер му је у опису, без живе радње. Избор за нревод могао је бити дадеко бољи. Причица Жила Љметра: Пајстарија (св. за август, стр. 269—274.) од исте преводитељке у кратким, суморним, уметничким цртама сдика здеуду судбу најстарије кћери једнога кадвинскога . свештеника, Лије, која, поред свих врдина, немаде среће да се уда, већ се осам мдађих јој сестара пре ње разудаше. — У преводу се помињу „меснате" кћери, сестре Ј\ ијпне (?!). Од хваљеног итадијског песника Габријела д' Акунција је прпповетка: Удовичка идила, у добру преводу 1_их -а (св. за октобар, стр. 73—80.) у којој видимо заносну с.иду прве љубавп. — Све што једној уметничкој приповетци додикује, надази се овде, само се сиже неће допасти онима, којима је одвратно гледати: како се једна удовица, седећи ноћу крај умрда мужа својега, милује с братом овога, свештеником (!), којега је као мдадића љубида, не казујући му то пре но што се удаде. Од чувенога, рано преминудога Францускога романописца Ги де Моиасана су две добро преведене причице. — У првој: Он (свеска за новембар, стр. 209—216.), у нреводу ***, у дивној психодогијској студијп, која се као углед може препоручити, насдикано је: како се један хипохондрист хоће да жени само с тога: да би се ослободио привићења, што му се једном указа; а у другој: Симоубијство (св. за децембар, стр. 391—396.), од исте преводитељке, уметнички се износи развој осећања, који натерује једнога 57-годпшњега самца да се убије. Досада од ненрестанога понављања једних истих појава и помисао на „старост бедну п осамљену и све болести што са старошћу долазе" узрок су: .што се већина људи убија, а посде се узадуд траже неки чуднн и необични узроци." Имамо и једну скаску, од гдасовитога руског песника М. Г. Салтикова (Шчедрина): Верни Трезор (св. за март, стр. 459—464.), у добру преводу Ј. МансимовиЋа. — Ту се у живој радњи горко шнба сура незахвадност господарева према верноме сдузи, када овај остари, вршећи савесно своју сдужбу. Ово се јасно види из живота вернога Трезора, пса чувара, у трговца московскога, Вратилова, којега овај, када Трезор остари, даде у воду бацитп. И једна је новвла: Најирија, јаианска новела из вароши са тисуКу Будиних храмова (св. зајуни,