Просветни гласник

268

бедоносно наступају к Н . . . Наш храбри ђенерал Н..., на челу своје војске од 0 људи, ноказао се врло заслужан за отаџбину Н..., пардон, за отаџбину сина небеског." Они што се смејаху тога дана, не беху присталице владине. Часописе редигпрају најбоље снаге. Радови се одликују озбиљношћу. На челу свих часописа јапанских стоји „ Сунце", који има најбоље сараднике и изврсну редакцију. У томе журналу има један чланак о Корејп. о њеном напредовању у ннтелектуалном погледу. Ношто су увидели потребу европске цивилизације, Корејци су стали слати своје синове у Јапан, као што су Јапанди слали своје синове у Европу. Очарани ресултатима последњег рата, Корејци у масама јуре у Токио, да се тамо унознају с тајнама јапанске среће. Јапан је врло млада држава у ногледу цивилизације, и с тога је у том срећном положају да може показати оцеве но свима гранама свога живота интелектуалног, политнчког и социјалног. Још махом живе ти људи. У једном чланку, Систем васиитањи Хинеског, који је без сумње нисан у циљу да Корејце што више одвоји од Кине, вели се: „Јавна настава у Кини врло је старог датума. Школе су у Кини заведене и имају своју организацију од пре дванаест векова. Али проФесори кинески регрутованн су за све то време из реда људи који с.у пали на испитима, т. ј. од људи неспособних да заузму какав год ноложај у администрацији." Ови „неспособни педагози" плаћенп су у осталом према заслузи. Учитељ у Кинн добива око 25 дпнара — на годину. У вароши Кантону положај учитеља је најповољнији, тамо некп уиравнтељи школски имају плату до 60 дннара годишње, Уз то дојбивају учитељи од својих ученика ноклоне у кромпиру и риби. Најстарија је школа у Иекингу, алп нма 3000 година како систсм и метода у настави нису ни за длаку мењани. Јапан је позајмио од европске цивилизације не само изопачен начин рада дипломације њене, него и раФиниране облике њеног живота социјалног и политичког. Из круга политичара и научара јапанских састављено је тело једно, којем је задатак да изнађе најбоља средства да учини срећним и напредним освојене земље. Интересно је навести предлоге, које је на скупу тога друштва изнео потоњи јапански посланик у Кореји. Он вели: треба поштовати обичаје и навике у освојеним земљама; ваља се осла-

њати на чланове кинеских оиштина, који су одјака утицаја на популаццју, и помоћу њих може се повиснтп пореза, а да се сгановништво не осети сувише пригњечено; треба увести либералну иолицију. У питању о продаји оиијума, вели посланик пе треба приступати радикалним мерама, јер би категоричка забрана донела емиграцију свега становништва. Има више пројеката на шта да се употреби ратна одштета од Кине. Једнп предлажу да се приреди интернационална изложба у Токиу. Други мисле да из тог новца треба основати Фондове у корист народне наставе. Огласи и рекламе, од чега живе јевропски листовп, не оскудевају ни јапанским листовима. Ако се по броју огласа мерп сиага каквог листа, Јапан у овом погледу нема на чем завидети Европп. Свн су јапански листови пуни огласа, а часоппс „Сунце" , који излази у Токиу, има у свакој свесци по двадесет страна самих огласа. Огласи на бојадисаној хартији умећу се у сам текст у листу. Често су огласи украшени најлепшим илустрацијама. Између журналиста јаианских ваља нарочито поменути Јакими Фукузаву. Он је основалац листа Јији Шимио (Време), који је не само врло распрострањен, него, што је још важније, врло цењен. Поред журналистичког посла, у ком га помаже сип његов, Стејиро Фукузава, „велики старац", како га зову ио примеру Гледстона, познат је такође као оснивач и ректор университета Кејожижијуку, који има 1000—1200 слушалаца. Фукузаву зову још „иаш учнтељ", јер готово сав елит модерног Јанана изишао је из броја његових ученика. Ирилозима скунљени м међу многобројним ученицима његовим подигнута му је за живота бронзана сгатуа. Он је био први који је радио на томе, да се енглески језик одомаћи у Јанану, он је тако исто први којн тежи да замени енглески језик, културу америчку и великобританску језиком н културом јапанском. Енглески језик беше некад апсолутни господар у Јанану; сад већ много губи од сноје важности и утицаја. „Јапан Јапанцима": то је девиза јаианског народа. У погледу религиозном ЈапанЦи вису склони да ириме ниједну од европских религија. Поред 144 повремена лпста религиозна оснива се 145, којем ће бити задатак да проучи све религије на кугли земљиној, па да издвоји најбоље прииципе за нову и народну религију. л, л,

Одгонорни уј-кдник : Стеван ПредиИ.