Просветни гласник

400

мараме и кецеље; за румбуршко платно и потендорФски памук (фул); за чешки порцелан и чувено чешко стакло ? Ко није у својој кући имао бар шта му драго од гвозденог кухињског посуђа што се израђује у Бубни? Колико је пивара у Србији, што нису набавиле казане и разне машине из какве чешке Фабрике ? Не служисмо ли се до скора жижицама из чешке Фабрике у Сушицу? Колико се шећера чешког потроши годишње у нашој земљи 9 и т. д. и т. д. Е па из свих тих и стотину других Фабрика и радионица изложено је оно што се најбоље, најлепше и најпрактичније могло и може да изради. Човек иде од једног одељка до другог, свугде се диви, у каквој је красној хармонији укус са практичношћу, и пошто све разгледа. враћа се да гледа јо'ш једном, као да зна да никад више неће тако што видети на окупу. На овој је изложби било и доста новитета индустријских, које ћу саопштити нашем свету, чим прибавим све податке. Ја не верујем да је ико живи посетио ову палату, а да није бар за неколико пара купио по какав »спомен на етнограФску изложбу у Прагу 1 ', као што баш и пише на многим стварима. И наш један Србин из Маћедоније, ГТетковић, заузео је у овој згради замашан део, изложивши халве, рахатлукуме и бонбоне. Он је већ 15 год. у Прагу и врло је вешт произвођач слаткиша. XVII Се<ло на из<ложби,*) И ја усвојих овај назив за 10—15 ушорених: сељачких кућа из разних крајева по Чешкој, Моравској и Шлезији. уз понеку словачку. Куће је ове *) Ево шта је све у томе седу: црквица; имања и кодибе из Ходска, Јужне Чешке, Источне Чешке, .Таромјера, Појезерја; водеиица и ковачнпца из Чешке; чичмаиско газдинство; оравска кодиба из Угар. Словачке; крчевина моравскословачка; кодиба дашко-тешинска и опавско имањеиз Шлезије; ханачки »грунт«; имање планинца; кодиба од Врецдаве и словачка пивница из Моравске; »осада' 5 (општ.) валашка и имање сланско.

подигао, верно према правим у поменутим земљама, дакле од набоја, тврдог' материјала или брвана, приређивачки главни одбор, а све што је у њима, збринули су пододбори ио унутрашњости. Разгледао сам их доста, а једну сам тако рећи сву пописао. Беше то брвнара са само једном. одајом за становање, али су у њеном ^дворишту све, сељаку и његовом домазлуку потребне, зграде. У соби је велика зидана пећ, која се употребљава и за грејање, и за печење хлеба, а и за спавање; сто с клупом и етолицама;. постеља са чистим перинама и подглавницима; чивилук са мушким и женским оделом, и неброј којекаквих ситннца, баш као у селу. 0 старици, која све ово чува, и која вас учтиво зове унутра да све лепо разгледате, помислили бисте да је права сељачка бака, домаћица у тој кући. Можда нећу бити досадан, ако и остало испричам о тој кући. У кухињи су судови, а на зиданом огњишту чак и облигатна троножна шерпа, наравно не над ватром. У мањој једној одаји, преко кухиње, налази се све што се обично виђа по вајатима и собама за успрему. Под истом је стрехом још и мала радионица, где домаћин по штогод пререже, одеље, оправи, да не трчи ва сваку оправку у варош. Одатле лево стоји коњушница, истина без коња. јер би њихов трошак овде много износио, али са сеном у јаслама. белим зечевима иснод њих (ту се обично држе) и коњском спремом над вратима. Опет лево, дакле с треће етране, штале су за краве и ситнију стоку, коју су овде представљали два јагњета и једно јаре, имајући уза се своју малу чобаницу, која их је изгонила дању на пашу у малу Ливадицу до куће. Са четврте је 'стране свињац, голубињак, кокошињак и т. д. (Сврнпгће се.)

Одговорни уредник : Стеван ПредиК.