Просветни гласник

НАУКА II НЛОТАВА

461

пј, 4 место дј и § за гдас џ), тако да јс овај латинско-хрватски нравонНс знатно усавршен и ирибдижен нашему „ћиридовском" иравопису. Превод Св. Писма, који извршише два наша највећа ауторитета: В. КараџиЛ (Нови ЗавеТ) и Т). ДаиичиК (Стари Завет) на сриски језик, учињеи је такође ради самога језика, те Данас иоред народних умотворнна СЛужи као дивна читанка и извор за нознаље правога нароДнога јевика, сваком ономе, који би то жедео. С тога и људи образовааији, из вишнх кругова, који Су мање религиозни него нростији свет, радо читају Св. Писмо, јер их На то привлачи леиота језика Караџићева и Даничићева. Сва остала дела н расправе Ђура Даничи&а, (старинарска, нсторијска и т. д.), која се строго узевши, не тичу непосредно језика као наукс (а има их врло много) нећемо помпљатн из напред казаних раздога. Завршујући кратак ирегдед Даиичићевих Де1а, којима је Даипчић овако пзврсно и свестрано обрадио наш мшозвучни језик, ваља нам истаћп, да је он својим радовима створио нов рсд и нову систсму у овој науци. Граматике Вукових и Даинчићевих противника махом су биле писане бе;; реда н системе; њихови писци уносшш су у своје граматике онаквога и онолпко градива, колико су сами знали и умеди, иошто су то махом били дилетанти на овом пољу, а у посдедњим пзрадама шкодских граматика, они граматику почињу дедити на два деда: „ Етимологију" н т Синтаксу, а1 ) н у први део уносиди су градива нз свију скоро данашњих делова граматике. Даничић пак према научнпм ресултатима и својим и других сдовенских и германских научпика, поделио је граматику па четири дсла, п сваки је део паучнички систематисао н обогатио пзврсним дедима, каквих тешко да имају књижевностп остадих сдов. народа. Тако, дедови граматике ио Даничпћу иду овим редом: Први део: Наука о гласовима. У овом делу граматике није извео потпуну систему, алп је за њ прикупно н спремио много научпога градива у својим важним расправама („о акцентима," ђ и И у слов. језику и т. д.) које су штамиане у „бћтвсће ВЉНоШек", „Гдаснику" и „ВаД-п", те је тиме олакшао посао другим писцима, којн су овај део обрадиди. Други део: Наука о основама, који је обогаћен врло научним деднма Даничићевим: „ Коггјепг 8 Нјесгта о& пјгћ розШгјет...." п „ Основама сри. ') Туђим речима ови делови граматике зову се: I део фонологија, II — етимологија, III — морфологија IV — синтакса.

језика ", која дела заузимају прво место у свима сдовенским кЉижевпостима. У њима, као што смо видели напреД, стоји писац на основи иоређепа јсзика индојсвроиских. (Уиоредночгсторијска оеноваЈ. Трећи део: Наука о облицима. За овај део граматике нрерадио је Даничић своју ,,Малу Срн.Граматику" у „ Облике Срискога Језика ", који су чешћс прештампавани до сада и ћирплицом и ла,тиннцом. За тим је издао своје одвећ ваЖно, и НаучнО делО: „ Историју облика сри. језика" у којој „је сачувапо свима нотоњим нараштајима најдубље правпло." Четврти део: Наукаореченицама илн Синтакса, за који је део издао први део своје „СрнскеСиНтаксе", који је део тако дубоко н научнички обрађен, да је Познати словенски паучник, Миклошић, казао: „IIи један словенски језик о својој синтаксИ не може показати овако ваљана посла, као срнскн у овој књши" 1 ) И тако развитак Науке о Сраском Језику достиже свој врхунац у научним дедима неумрЛога Ћура ДаничиИа, који је својнм неуморним радом ирославио не само своје сада вслико име, него је са својим врлнм учнтељем Караџџћем нриказао осталом учеиом свету велпку интелектуалну моК и трудољубље целога српскога народа. Да би нам овај преглед био што потнунијп, помепућемо, ма п само са неколико речи, и опе словенске и несловенске научнике, који су својим научипм радовпма у некодико утицади иа ток развптка науке о сриском језику. То су: ЈагиЛ, МиклошиК, Шајков, Шлајхер, Лескџн и др. Ватрослав Јагић , хрватски научннк, Додази у ред првих Фплолога и старинара (издавача старих спомсипка) овога века. Он је у Хрвата представнлк комиаративне (поређене) науке о језику, какав беше у нас Ђ. Даничић. Јагић је чувен са својих литерарно-историјских дела и расправа, за тим као врло савестан издавач старих књижевних сиоменика а и као иисац на чисто лингвистичком иољу, са својих врдо важних роцензија и расправа иоји су му радови штампани у „ Вџс1и л , КпуГвегпггк-и", „Гласнику Сри. Уч, Друштва " и другнм новременим листовима. За нас, овде, важна је нарочито његова повећа књпга „ ОгатаИка јсггка 1та*зкода, ошох>апа па 8(аго!>ид<<гзкој зГосепШпг. 1)го I. С1азоггг, и 2адге1ш 1865." У овој књизи ЈагиИ је обрадио систематски баш онај дсо граматпке, који још не беше системскп израдио наш Ђ. Даничић, нсго јб својим важним расправама нрикуиио грађу. Јагић је у овом делу изнео: иостанак, иоделу и свс особинс гласова у хрват. језику, што с врло мадим