Просветни гласник

486

1'АДН.А ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

У § 17. (сгр. 15. н 16.) нема нменида: & о ( ј , ђа§ 21сђ1 и Ме ©сђцг, а међу тим има нримера за аихову двојаку мвожипу у зад. 35. Ово су моје главније напомене на ове две кввиге вежбања или примера за немапке облике. Сем љнх сам још где где у рукопису био тако слободан писаљком исправљати омање, махом тшсарске омашке, којих може бити у свакоме рукопису, а којих ће, прп коректури, спазпти и г. Малина још овде онде. Босле свега довде реченога, дужност ми је изјавити Главноме Просветноме Савету, да ове две вежбанке могу с коришћу послужити нашој средњој школи као врло добрп уџбеници, и ако -не одговарају потпуно оним захтевима, који се данас на, Западу стављају уџбеницима за жпве језике, по којима би у нас (код наших школских, наставнпчких и ученичких прилика) једва било толикога успеха, колико ће га бити по овим. Пре него што се пак ове вежбанке даду у штампу, ваљало би упутити г. Малину, Даихјош једном разгледа према иредњим напоменама, а да после настане око што марљивије коректуре при штампању, како би и с те стране биле добре. Враћајући у прилогу под и *| 2 обе ове вежбанке и захваљујући Главноме Просветноме Савету на поклоњеноме поверењу 19. маја 1896. год. У Београду јосам лонизни Хенрпк Лнлер ироф. II београд. гимнасије Реферат г. Протнћа гласи: Главном Просветном Савету Актом од 8-ог јануара о. г. СБр. 2., известио ме је уважени Главни Просветни Савет да ме је одликовао рвојим поверењем, да прегледам и оценим дела у рукоиису : Немачка Читанка, други део за трећи разред средњих школа у Краљевнни Србијн и Немачка Читанка, тре&и део за четврти разред средњих школа у Краљевинп Србији од г. Владимира Малине, учитеља језика у I београдској гимназији. Ја сам оба та дела нрегледао и сада имам част иоднетн Глав. Просвет. Савету свој реФерат о њима. Господин је Малина познат већ као писац уџбеника за немачки језик у нашим средњим школама, јер и данас се уче ученици из његових читапака, и то из првог дела у другоме, а из другог дела (за Ш, IV и V р.), кога више и нема па про-

дају, у првоме издању. Оба су дела државно издање, јер су била у своје време преиоручена за школске уџбенике. И баш зато добивши сад на преглед два посебна дела, као друго ирерађено издање, сматрао сам за потребно да пх на првом месту упоредим са првим нздањем. И као нрва разлика прерађенога пздања истиче се ппшчева жеља : да свакн разред има и засебну читанку, како други, тако и трећи и четврти разред. Ја сматрам да је ово нравилно и сасвим оиравдано. Ни чим се не може оиравдати и бранити давање ученику у руке п књиге, која ће му требати после једне и две године. Напротив, ма каква то књига била, она му може у томе случају ире омрзнути нли бар учинити, да постане нрема њој равнодушан. А равнодушност је ученичка у школи у опште веЛико зло. Ну, за ниже разреде засебне су читанке добра ствар и са материјалне стране за ђачке родптеље. Иосебне су читанке јевтиннје, те их је лакше набавити. Многи ученици нижих разреда напуштају школу још у трећем разреду, н оида родитељи нсће набављати књигу, која њиховој деци неће ни требати. А и ако продуже школу, они, свршив трећи разред, често и поцепају такву књигу, и онда се мора да набавља иста читанка по други нут. Једна заједничка читанка за ниже разреде могла би се нрепоручивати највише због нонављања неутврђенога и заборављенога материјала. Ну, н овакав би разлог био овде слаб, јер при учењу језика не треба ићи даље док се претходно не утврди. А заборављене 4 граматичке ствари морају вазда ионављати ученици заједно са наставником. И тако прва добра страна нрерађенога издања јесте то, што се хоће да сваки низки разред има и засебну читанку, и ако се за виШе разреде могу потпуно узети само две читанке за по два разреда. Уз сваку од ове две читанке придодат је на крају речник речи, које ученици морају претходно научити, па да могу преводити поједнне задатке. А после речника долази граматика. Оправданост речника једва да би и требало доказивати, јер се не може ни замислити иревођење оних, нарочито нробраних, реченица у задацима без претходнога знања појединих речи, које у реченицама долазе. Била би велика иогрешка дати ученику читанку без овога речника, па тражити да му наставник диктује речи, а он да их пише н онда учи. Ствар би тиме била отежана; внше посла, па би со постављенн циљ у мањој мери могао постићи. Једно је, што бих ја овде желео да се иснрави, то је : да речник буде за сваку чнтанку уређен но азбучноме реду укуино, а не за