Просветни гласник

518

тога од таквог ученика треба тражити, да оно што је научно понови другим речима и у другој Форми. ПамЛепс и расуђивање. При усавршавању иамћења васпитач је ире свега дужан да има у виду да то својство душевно не развије на штету суђеп.а. Многи се држе оног погрешног мишљења, као да је „памћење непомирљиви непријатељ суђеља" (Фонтенед). Усавршавајући своје памћење неки се људи одучавају да мисле и тада иостају страшно педантни; мисле о самима себи, пдп се устручавају да своје мисди казују друкчије него у виду цитата туђих идеја. Такве дичности знају само оно, што су други измисдили и исказади. „Мнсди су у човеку, веди Кант, који много памти, но пе може сам нп о чем да суди." На што је знање човеку, веди Кант. који много зна; а ни о чем не може да судп?" Нема сумње да и у шкоди треба избегавати издишно напрезање памћења. У том сдучају као да није могућно примењивати правидо Кантово: ,не развпјајте никакву сиособност само ње ради. већ усавршавајући једну имајте у виду и остаде." Одвише развијено памћење понижава, тако рећи остаде духовне дарове и, по речима. Ђоверонга: „памћење треба да одговара уму." Но добро развијено памћење не доноси никакве штете ако остане у удози помагача другпх способности, „као вештачко оруђе, — по речима Монтена, — неопходно је потребно чак и радп суђења." У активном уму, који је навикпут да самостадно мисди, сећања при својо.ј многобројности само оживљавају душевна својства; ни у кодпко пх не успављују, нити пак прпводе у пасивност. Госпођа Моршеф Жпрар, овако се од придике о томе изразила: „памћење није гроб, већ кодевка за развијање мисли.* ИамКење и учење на изуст. Што се намћење по катшто подвргавадо немару с тога је, што су га често мешади са учењем на нзуст, т. ј. са једним видом његова вежбања. Но чак и да одбацимо такав метод учења , ипак је неопходно потребно да се памћење развија и усавршава. Но пре расуђивања, разгледајмо различита мишљења о томе: а) Мишљење Херабрта Сиенсера. Хербарт Спенсер прппада оним педагозима, којп су одсудно противни методи буквалног учења. „Обичај, да се задатци уче на изуст био је у раније време јако и свуда распрострањен; а сада сваким даном опада. Свп сувремени аугори наука одбацују стари механички метод учења слова. Чак се и таблица множења готово свуда изучава очигледно, номоћу експеримената. Метод, по коме се пређе изучавао језпк, замењен је новим који је из-

рађен на основу искуства самосталног учења матерњег језика. Система учења на изуст даје Форми и симводу превагу над оним предметима , за које они сдуже. Она тражи само правидно пзговарање речи држећи да није нужно објашњавати смисао. На тај начин дух се приноси на жртву речи. Сад су свп увидели истину да, што се више обраћа пажња, на Форму, мање се разуме смисао. Овдс поново наилазимо на обпчпе недостатке Спенсерове; његов апсолутпзам предази границе мудрости и с тога је штеган. Нико неће спорпти, да су у пређашња времена школе злоупотребљавале тако звано „бубање" (учење на памет, без икаква разумевања), од чега, у неколнко страда чак и наша сувремена школа; ми ннсмо заборавили мучне и горке часове у шкоди, кад смо требали да иамтимо опширне грчке, латинске и Францускс текстове. Ну, ако се у основннм, па чак и у средњнм заводима злоунотребљава речени метод, то још није доказ да је он савремено меприкладан." Докази: за и против. Противница учења на изусг (механизма), поткрепљују своја мпшљења различним аргументима. Американски недагозн одлучно су устајади противу гдупог бубања. Тако Џемс Џогонот каже, да метода учења на изуст нема смисла за новпје друштво. Много је претежније утврђивање расуђивања и оспособити ученике за саморадњу него се слепо придржавати традиције, и бесвесно кдањати старинп. Такав аргуменат може бити управљен само против прекомерног учења на нзуст, где се тражн буквадно нонављање текстова чак н из оних предмета који најмање од свију прииадају оној групи наука чпји се текстови морају — наравно — са разумевањем научпти од речи до речп, као нпр. наука о мораду. Други педагози доказују, да резултат развијања памћења не може да отклонн штету која се њиме наносн. Какву корнст може нмати ученнк од учења готових Фраза? „Знати на намет (а не разумевати), не значи ништа" — веди Монтен. Поред тога, буквално изучавањс, без расуђивања. тражп веће напрезање и огроман губитак у времену. Ум посустане и изнури се услед таквог рада. А док се ученик мучи над Декцијом, дотде драгоцено време пролази без икакве користи. На то ми велимо да, у крајњем. сдучају, код неких ствари ие може бити појам одвојен од речи, које јој и саме .јасно и опредељено показују ствар, усдед чега треба речи неопходно утврдити. У самој ствари ми само тада расподажемо сдободно својим појмовима, ако нам је испало за руком да. нађемо речи за јаснији израз последњпх.