Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

И као хришЉании и као лекар морам још једну жељу да истакнем, уверен да ћете се и ви сви са мном у том сложити, а то је да је крајње време да се на место ове собе, коју називамо и „капелом" и „садом за секције" иодигне видан храм божји а уз то и потребне просторије, у којима ћемо „иитати мртве о животу." И тако, сећајући се ирождости, ми гледамо с најдеишим надама у бољу будућпост. А данас кад ступамо у 36-ту годину, иожеллшо онима, којима у част и славимо данашаи дан — бодесиидима и болеснидама нашега дома, да им се ум расвстли и разум поврати, како би живот свој ван мрака, у светдосги проводили. У то име, ја велим: да живе наши болеспици, да живе много година! ❖ * * Интересно је било посматрати болеснике како су мирно и с нажњом пратили овај говор, а један је од аих на завршетку поздравио говорника узвиком: да живи наш доктор г. Суботић! После овога Уиравник Болнице и секундарни лекар провели су госте кроз сва одељења, показујући им поједине болеснике и понешто о болесги дотичнога болеснпка. За тим су гости по српеком обичају послужени, а по том се разишли задовољни редом и чистотом, који су нашли у овом заводу, као и иредусретљивошћу, гостољубљем и објашњењима Управника и секундарног лекара. Међу гостима била су и ова господа: Њ. Преосвештенство владика Димитрије, пређашњи министар Андра Ђорђевић, Управник Државне Болнице д-р Светозар Атанасијевић, секретар Санитета, д-р Иавао Поповић, пређашњи Управник овога завода д-р Милан Васић, пенсионовани држ. саветник Жив. Живановић, још неколико лекара, наставника осн. школе и другога света. Ј. Д. Ј.

0 постанку доломита. — После исконских шкриљаца није се ваљада ни око једне стене толико препирало, што се тиче постанка, као око доломита. Питање је претресано и теоријски и експериментално, ну без жељена резултата. Само у једној тачци сагласили су се испитивачи, а на. име У поставци да доломит као такав није постао од искони, него је произашао хемијском променом из органогена кречника, иоглавито коралскога. С тога се своди питање поглавито па то, како се претворио калцијев карбонат (кречник) у доломит, т. ј. у двогубу со калцијева и магнезијева карбоната.

Пре кратког времена пошло је за руком г. КЈетеМ-у у Брислу, да добије доста простим путем карбонат магнезије из калцијева карбоната. Као што је познато, калцијев карбонат налази се у природи у два варијетета, као калдит (ромбоедарски) и као арагонит (ромбичан). До сад су увек употребљавали калцит при иокушајима грађења доломита : г. К1етеп1-у дође срећна мисао да употреби арагонит за своје огледе, и то са повољним успехом. Г. К1етеМ загревао је на сталној ватри кроза неколико часова ситно истуцани арагонит са сулФатом магнезије п густим раствором кухињске соли у затворепој тиквици. Ио свршеном процесу испрао је нерастворени остатак на Филтру (цедилу) и испитао колико садржи магнезијева карбоната. За тим је мењао неколико пута температуру и густину соли, да би изближе дознао за њихов утицај на процес, па је нашао да се тек од 60°С на више гради знатнија количина магнезијева карбоната, и да његова количина расте са температуром. Исто је тако потребна велика концентрација раствора за повољан успех рада. Промену могаше да произведе и сам магнезијев судФат, без додатка кухињске соли, ади само при врло великој густини раствора. Најзад је г. К1етеМ замењивао арагонит калцитом и коралским кречником. У нрвом случају оглед не нође за руком, докле се међутим коралски кречник (мадреиорски) понашао као н арагонит. Покушаји г. К1етеп1>а извршени су дакде под истим погодбама, какве се налазе у сдободној природи. Магнезијев судфат и натријев хлорид надазе се у мору у довољпој количини; потребна густина може да постане у отоци корадскога спруда, јер је одвојена од широкога мора; а температура је у тропским морима такођер доста велика, Једини је недос/татак код поменутих огледа К1етеп1-ових, што добивени остатак беше само смеса калцијева и магиезијева карбоната, а не двогуба со њихова, као што је то доломит. Ну ипак могу сви експерименти да покажу пут, којим се кречник претварао у доломит, почем је врдо вероватно, да је и у природи најпре постала овака смеса, па тек доцније нрави доломит. (По ]\'а1иг\у. КипЛзсћ.). П. М. И.

0 храњењу окрека. — Недавно је МоИзсћ чинио огледа са окрецима из слатких вода, па је дошао до ових ресултата: 1.) Испитани слатководни окреци потребују на име хране своје оне чисте едементе, које и развијене зелене биљке, изузимајући само кадцијум. Према томе су импотребни: угљеник, воденик, кисеоник, азот, сумпор, кадијум,