Просветни гласник

Ј1Р0СВЕТН11 КОВЧЕЖИЂ,

532 пуно жарену инфузориску земљу. Према томе је процес самозагревања чисто хемијске природе. (По „Ка{иг« 7 . НппЈзсћ.') П.М.И.

Тежина дечјега мозга. — Више пута чињеп је покушај да се постави известан однос између умпих подобности и тежине мозга човекова. Овакови покушаји у толико нису испали за руком, у кодико је позпато да људи великог ума пису увек имали и сразмерно тешке мозгове. Но ипак интересно је знати просечну тежину дечјега мозга различитих година. ПроФесор д-р Ђг§ској{ поставио је из својих н туђих мерења ову таблицу: ГОДИНЕ СТАРОСТИ ТЕЖ. МОЗГА У ГГАМ. 1 885 2 909 3 1071 4 1099 5 • • 1033 6 1147 7 1201 8 1045 9 •- 1 0 1315 1 1 1168 1 2 1286 1 3 1505 1 4 1336 1 5 1414 Из ове, као и из других таблица, састављених од других посматрача, види се да тежина мозга, противно осталим оргапима, још у најрапије доба младости достиже врло велику тежину, а иосле годину дана готово половину своје будуће просечне тежине. И за време целе младости остаје мозак релатпвно тежи но у доцнијим годинама, не расте докле сразмерно са осталим телом, него још лакши бива у доциијим годинама. Од прилике од 18—20 године, стоји мозак у сталном односу према телу — но са извесним малим колебањем. За школску хигпјену можемо из овога извести закључак: да у млађим годинама, због бржег развијања мозга, не треба теретити децу великим умним радом. Д-р ЈВл. А. ПоиовиЛ.

ИСПРАВКА г. Жив. 1. ЈуришиЂ, приказао је на стр. 116. „Просв. Гласника", у свесци за март о. г. књигу Познавање и нега цвеЂа, коју је израдио д-р Ђ. РадиЛ, а издао фонд Илије Ж. Еоларца, и наводећи многе мане тој књизи завршио је своју оцену овим речима : „Добро би било, да су бар забележена имена реФерата, који су о овоме спису као рукопису реФеровали Коларчевом Одбору, те да се зна, по чијем је мишљењу овако овлаш израђен спис, печатан онако луксузно. Да поменем још и ово: „Познавање и нега цвећа", била јеурукопису и 1 ) нред Пољопривредним Друштвом." Ео год прочита ову оцену, може извести закључак: да је и Српско Пољопривредно Друштво, дало Коларчевом Одбору своју оцену о номенутом рукопису, и тако прииомогло да се ово дело може штампати. Г. Јуришић није се у овој ствари био добро обавестио, јер да је у том погледу потражио од Друштва нотребне податке, могао би се уверити, да г. Радић, није никад подносио Друштву у рукопису своје дело Познавање и нега цвећа, и да од Друштва ни с које етране није тражено мишљење о томе делу. По томе тврђење г. Јуришића, да је Познавање и нега цве&а било у рукопису и пред Пољопривредним Друштвом, нетачно је. Бр. 2774. Из седнице Управног Одбора Срн. Пољонривредног Друштва, 27. јула 1896. године у Боограду.

У св. 7. и 8. (у једно) за ову годину у оцени на „Минералогију, ПетрограФију..." од Стеве Милованова, испало је неколико речи, те је тиме нокварен смисао. На стр. 385. у осмом реду озго и десно после израза „СтенограФПЈа и Динамичка Геологија" треба да дође: а разуме се ире свега ре%и, шта је Геологија, како се дели и у итд. 14.Ј1Х 1896. год. Чачак. Милан М. Т оми 11, СУШЕНаТ ЧАЧАН. ГИМНАЗИЈЕ ') К.урзпв је наш.

Одговорни уреднив : Тихомиљ Р. ЂорђевиК