Просветни гласник

18 —

који су оправдали изостаике, већи је од процента ученика, који нису оправдали изостанке за 13*54. Ако укупни број оправданих изостанака поредимо с бројем ученика, који су изостајали, доћи ће просечно на једног ученика Богословије у разреду

првом 16-21 другом 21-83 трећем 3075 у опште 24-60

Највише изостанака имали су ученици трећега разреда, а најмање ученици првога разреда. Кад овај просечни број изостанака 24*60 сравнимо с бројем таквих изостанака пре десетгодина, видимо да је пора.стао за 10 - 40. ГЈо успеху износиоје проценат ученика

I II III у општв одличних 10-71 19-05 7-14 10-99 врдо добрих 67*86 71-43 52-38 61 54 добрих 21-07 9-52 40-48 27'47

Из ових процената види се, да је уепех ученика првог и другог разреда бољи од успеха ученика трећег разреда, и то: најбољи је успех ученика другог разреда, па за тим првог разреда. Одличних и врло добрнх ученнка било је свега 66, добрих 25, а слабих није било ни једнога. Просечна оцена успеха износи 3*84. Успех је у овој години бољи од успеха у 1890.—91. школској години за 1*10 процената; а од успеха у 1882. години, дакле пре десет година, бољијеза0*28 процената. Награђено је одличних и врло добрих ученика 47, што износи 51*65 ироцената од ученика који су свршили школу. По годинама живота било је највише ученика од 20 година, а најмање и готово подједнако од 19 и преко 20 година. Просечна година живота једнога ученика Богословије износила је у разреду

првом 19-87 другом 20-09 трећем 19-84 у опште 19-91

Проценат ученика у појединим разредима био је:

У Р А 3 Р Е Д У

који су имдли I II III у опште

18 година ....

• 16-13

9-30

9-37

19 , ....

• 9-68

4-55

4-65

6-25

20

• 64-51

90-90

83-72

79-17

преко 20 година •

• 9-68

4-55

2-33

5-21

Свега •

• 10000

10000

10000

10000

Из ових процената се види, да је било највише ученика од двадесет година живота, а само једна петина је била од 18, 19 и преко 20 година. По занимању родитеља, у Богословији је било највише синова свештеничких, за тим земљорадничких, и то тако, да евештеничких и земљорадничких синова има три четвртине, а само једна четвртина пада на остала занимања. То се најбоље види из ове таблице, из које се, у исто време, види и како су заступљени поједини редови у појединим разредима. Занимање родитеља РгоГезашп Дез рагеп1в

Број ученика — Котћге

■ у разреду — с!апв 1е с1авве

се г-ч ^ =3 т о о н

ј I

11

III

Свештеници — РгеЈгев • • • Чиновнпци — Гопс1;шппа1ге8. Наставници — 1па4Ии1;еиг8 • 'Грговди —■ МагсћапЉ • • • Занатлије — АгЉапв • ■ • Земљорадниди — АдпсиНеигв Другог занимања — Б'аи1ге ргоГбЗвГоп

12 2 3 4 10

4 1 1 5 12

21 2 4 5 9 1

37 1 4 8 14 31 1

II р о ц е н т —

Роиг

с еп 1

Свештениди — Ргеггев • • ■

38-72

17-39

50-00

3854

Чиновници — РопсМошшгев.

4-35

104

Наставници — 1п8М1и4еигв •

6-45

4-76

4-17

Тргопци — МагсћапДв • • •

9-68

4-35

9-52

8 33

Занатлије - АгИвапв • • •

12-90

21-74

11-91

14-59

Зсмљорадниди — А§псиНе-

игв

32-25

52*17

21-43

32-29

Другог занимања — Б'аи4ге

ргоГеввгоп

2-38

1-04

Као што се види, у првом разреду има највише свештеничких синова; у другом има земљорадничких оинова преко иоловине; у