Просветни гласник

544

РАДН.А ГЛ.АВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

вет писмом својим од 6. Маја о. г. СБр. 58. изволео на преглед посдати и на питање: може ли се ова Хемија уиотребити као уџбеник у ередњим школама, част ми је одговорити, да може, али, нека ми се допусти, да учиним и неке нримедбе. Ограничићу се само на проматран.е градива, које је нисац у ову књигу унео и то у главном на распоред и обраду тога градива, не упуштајући се и у друга питања, која стоје у вези с оденом једнога уџбеника за средње шкоде. Хемија, која ми је на иреглед упућена, иодељена је на ова трп главна дела : I „Оишта Хемија", II , Пеоргамска Хемија " и III „ Органска Хемија". I. Што се тиче „Оиште Хемије", која је од носебне са свим одвојена, налазим, де је сувише оптерећена. У мојој шеенаестогодишњој пракси наставничкој, које у гимнасијама, које у Војно.ј Академији и на послетку у Великој Школи, дошао сам до уверења, да се у Хемији бољи успех и лакше може постићи, ако се у почетку кратким пристуиом изнесе само дефиниција Хемије, иојам о сложеним и иростим телима, о анализи и синтези, а остало из „Опште Хемије" као о стехиометријским законима, о атомској теорији, о валенцији, знацима, Формулама и једначинама, о киселинама, базама, солима итд., ако се све то остави за доцније. И без нретходнога проучавања свију тих делова „Опште Хемије" после онаквога краткога приступа, као што је већ поменуто, може се говорити одмах о кисеонику и водонику па н о процесу сагоревања и то тако, да је ученицима све што им се о томе каже, са свнм разумљиво. Кад ученици проуче елементе: кисеоник и водоник а поред тога и процес сагоревања, онда се тиме већ прибере толико знања, да је много лакше проучити остале важније делове „Опште Хемије". Ннје н. пр. никако потребно чим се о елементима почне говорити, служити се одмах и хемијским Формулама 1 ). Боље је да ученици и сами у неколико осете потребу тих Формула. Кад ученици могу јошу „Општем Делу" Хемије без Формула схватити како се водоник добива из воде електролизом или дејством метала, зашто не би могли у специјалном делу исто тако без Формула разумети, кад им се каже, да се на сличан начин као из воде дејством метала може ослободитн водоник, н. пр. и из сирћета и других киселина, које такође (као вода) имају водоника. За тај хемијски процес, кад ') „Настаиник« од 1896. г. стр. 225.

би се код водоника и уиотребила она једначина: Н ј 80 4 + 7л\ = 2п80 4 Н 2 , мала је помоћ, пошто ученик тада још ништа не зна о једињењу Н 2 30 4 . Потреба је још мања а уз то и много је теже у почетку Хемије, ученицима средњих школа говорити н. нр. о ,,Номенклатури". У том одсеку ове Хемије номињу се н. пр. хлориди, бромиди, јодиди и флуориди. 0 тим једињењнма после тога, све до халогена, нема ни помена. Није дакле било никакве нотребе помињати те називе пре но што се дође до халогена, кад је и најбоља ирилика да се каже. како се једињења халогена с. другим елементпма зову. Исто тако зар није много простије и лакше онда када се н. пр. говори о сумнорној киселини, казати да се соли сумпорне киселине зову сулфати, код азотне киседине поменути нитрате, код угљене киселине, карбонате итд. него у почетку говорити о називима неких једињења, о којима иочетници ни иојма немају. Ту тешкоћу као да је увидео и сам иисац ове хемије, те с тога онај одсек „Номенклатура" завршује овако: „Са појединостима хемијске номенклатуре познаћемо се у специјалном делу". Кад се тим путем нође, онда је разумљива она напомена пишчева да је „између свнју природних наука најтеже", „Хемију спустити на ниво дечјег схватања", напомена, која у сличним случајима важи не само за хемију већ и за друге науке. И заиста, онај пут, кога се писац ове хемије придржавао, за почетнике је одиећ тежак. Иоред тога „Општа Хемија" у овој књизп није у свему добро нп израђена. Да наведемо о томе неколпко нримера. 1. За „хемијске иромене " наводи се као иример разлагане воде електричном струјом. У место тога чисто лабораторијскога иримера, боље би било у иочетку о хемијским ироменама тела узети простије иримере и примере из обичнога живота. Онај експернментални пример о разлагању воде едектричном струјом није за почетнике ни довољно очигледан, јер се не види јасно, да воде том прнди1шм нестаје, и да заиста прелази у онај гас, који кад се запали нукне, а норед тога тај експерименат може да буде и одвећ оиасан, ако се изврши онако као што сдика 1. показује. Ако се т. ј. у онаквом стакденом цидиндру, као што је у тој сдици, запали смеша водоннка и кисеоника ослобођена из воде, може лако да се цилиндар распрсне те да и екснериментатор и ученици буду оиасно рањени. 2. Оним апаратом у сд. 4. не може наставпик показати својим ученпцима како се, кад водоник