Просветни гласник

516

РАДЊА Г.1ЛВН0ГЛ НРОСВЕТНОГ САВЕТА

II. 0 „Неорганској Хемији" имам да нрпметим ово: 1. Код водоника помињу се већ, и то без стварне потребе „адкални метали", а претоганема нигде помена о томе шта су то „адкалпи метали." 2. За пламен водоников тврди се, да је ,толико топао, да се у њему топи платина" и одмах после тога помиње се, да се „кисеонично-водоничним пламеном топи нлатина". Ово би значило, као да се пламеном водоника може произвести исто тако висока температура као „ кисеонично-водоничним пламеном". И ако је нламен водоников врло тонал, ипак се у њему платина не тоии. 3. Зашто пуца смеша водоника и кисеоника кад се упали, објашњује се овако: „Видели смо да горење водоника ништа друго није до једињење његово са кисеоником и да производ тога хемизма јесте вода. Због тога смеша кисеоника и водоника пуца кад ју запалимо". Ово је објашњење непотпуно, јер кад и водоник на ваздуху сагорева, бива исти хемизам т. ј. стварање воде, па се ипак„ због тога" не чује никакав пуцањ. 4. Говори се о томе како „органске боје избеле од хлора" а не објашњава се на основи које особине тако снажно хлор на боје дејствује. Није требало ову прилику нропустити, а да се ученицима не скрене пажња на .један врло важан хемијски нроцес. 5. Једињења халогена с металима, у овој хемијн не сматрају се као соли, већ као једињења, која „ наличе на соли " или као „ сољаста једињепа" или једињења „ иодобна солима". Исто тако и сона киселина преставља се као једињење, које се с.амо „ ионагиа као ирава кисилина". Такво разлагање може само да збуни почетнике, јер као год што је сона киселина права киселина, тако су и једињења халогена с металима ираве соли. Можемо разликовати соли халогенске, кисеоничне, сумпорне, али све су те соли праве соли. Обичну со (ХаС1) сматрати на пр. као једињење које само на со личи као што се у овој хемији сматра, сасвим је неприродно. Обична со, коју сваки зна, може на против да послужи као полазна тачка, кад се о солима, нарочпто почетницима, говори. 6. Зашто се сона киселина на ваздуху пуши, објашњава сеовако: хлороводонична киселина „раствара се у води јако (до 500 запремина) па за то се на ваздуху дими." Међу тим амонијак раствара се у води још јаче, иа се ипак зато на ваздуху не дпми. Сона киселина пуши се па ваздуху као што је познато с тога, што се водена пара из ваздуха једини с гасом хлороводоничне кнселине и тиме се лако у виду магле згушњава. —

7. Зашто Флуороводонична киселина нагриза стакло није објашњено. Ако се то није могло учинити код Флуороводоничне киселине, могло се код силицијума. Није довољно казати ученицима Хемије само то, да „Флуороводонична киселина нагриза стакло, већ, пошто се баве хемијом, треба им казати и на основи које се хемијске особине фдуороводонична киселина тако понаша. 8. Говорећи о кисеонику, помиње се како је Лавоазије проучио „улогу кисеоникову при горењу и тим радом оборио стару теорију флогистона" а о тој теорији нема иначе нигде нп номена. II онда ученици не могу из ове хемије сазнати, каква је била та стара теорија Флогистона, коју је Л.авоазије оборио. 9. Онисивање озона почиње се овако: „II озон је кисеоник а разликује се од обичног кисеоника у томе: што се озонови молекули састоје из три кисеонпчна атома (0 3 ), а молекули обичног кисеоника садрлсе их по два (0 2 )". Боље би било, да се пре тога ученицима покаже у колико се озон од ч кисеоника разликује, и онда, пошто се изложе важније особине озона, лакше је разумети како се до тога дошло, да се молекул озона састоји из три, а молекул кисеоника из два кисеонична атома. Овако пак као што је у овој књизи, ону теоријску деФиницију о озону морају ученици ■ без разумевања да науче на памет. 10. Код сумпор-диоксида помиње се како „органске боје пзбеле од сумпор-диоксида, тако црвена ружа побели кад ју запаљеним сумпором окадимо. На томе је основана употреба његова за бељење тканина". — Та употреба сумпор-диоксида основанаје на извесиим хемијским особинама, и то што би у овом сдучају било баш најважније, о хемијским особииама тога важног једињења, нема овде ни номена. 11. Не може се допустити, да се у једном уџбенику говори о нечем као да се са свим поситивно зна, а овамо у ствари се не зна и није доказано. Тако на пр. за аргон вели се да „стоји према азоту као озон ирема кисеонику". То у ствари није још доказано, а. поред тога и само ово уноређење није довољно тачно, јер азот је хемијски активнији од аргона, нрема оном упоређењу пак бидо би обратно т. ј. аргон би био активнији од азота као што је и озон активнији од кисеоника. 12. Исто тако није доказано а износи се као да се позитивно зна, како се приликом растварања амонијака у води ствара амонијум-хидрат и како се то једињење загревањем распада на амонијак и воду. То може бити само веровно, ади се до сад није могло доказати. —