Просветни гласник

552

РАДЊА ГДАВНОГА ПГОСВЕТНОГ САВЕТА

Према реФерату г. Вудичевића Савет је одлучио: да се ово дело овако какво је не може употребитн као уџбеник у нашим средњим школама.

Нанослетку замера ми г. Несторовић што сам казао „обпм материјада", и воли како је се дуго мучио док је разрешио шта сам хтео рећи. Признајем да је реч градиво згоднија, ја. је се нисам сетио; ади да сам знао да ће г. Несторовпћ да штудира прошдп мој реФерат, припитао би кога да ми лепшу реч каже, те се не би он сиромах мучио; јер према ономе што је као одговор на мој реФерат написао, изгдеда да споро мисди. „П1®С11е ез4 заИгаш поп зсгЉеге." Ово је круна свега одговора. Несторовић н сатира! И јест персона за сатиру.

Нека ми сада буде дозвољено да изнесем још неке замерке, које се не могу узети као погрешке првог реда, ади депо идуструју крајњи немар г. Несторовића при удешавању овог уџбеника за српске шкоде. 1. Табак I стр. 2. „у (као српско «■')." 2. Табак V стр. 2. л ћа11, израђен, учињен, извршен." Међутим је та реч употребљена у преводу само као гдагодски иридев прошдог времена. 3. Табак XIII стр. 1. ,1е 8егће Србпн, зегће српски", и 18. реченица: „Војниди . српске војске су храбри." Једини сдучај у цедом деду где је реч „српски" уиотребљена. Кад се мадо боље загдеда видеће се да су речп „1е бегће" и „зегће" доцније уметнуте; док: Немац, немачки, Вердин, Дрезда, н т. д. готово рећи су у сваком вежбању. 4. Табак XXIV стр. 3. Стоји: 1е сћетеи коса 1ез сћетеих косе. Док 1е сћемеи значи једна длака од косе, а 1ез сЋе^еих значи коса. 5. Табак XIX стр. 3. Пример за веџбање: „Име нашег краља беше Фридрих Видхедм"! (Е, баш се види да је г. Несторовић удесио ово дедо за српске шкоде). Према свему досадашњем мишљења сам да ово * дедо, овако какво је, не треба употребити као уџбеник ни у вишој женској шкоди; а за ученике У разреда гимназија и реадака по све је недовољно. На крају, модим Просветнн Савет да ми опрости ако сам где год оштрији израз употребио. Надам се да ће ми модба бпти уважена, нарочито кад иомисдим да је онакав одговор г. Несторовића могао да прође кроз Просветнп Савет. 25. августа 1896. г. Шабац Владислал Вуличевић ироФесор шабачко гимназије.

XIV Прочитан је реФерат г. Ст. Чутурила, учитеља у пензнји, о деду „Рад у I разреду" од г. Јов. Миодраговића, проФесора, који је ово дедо иоиудио да се штампа о државном трошку за потребу учитеља основних школа. РеФерат г. Чутурила гдаси: Главноме Просветноме Савету Прегледао сам књигу „Рад у првом разреду онсовне школе, код Саборне Цркве," од г. Јове Миодраговића, која ми је у Фебруару о. г. предата на оцену ; и нашао сам: да се то дедо, овако какво је, ни по што не може препоручити за прештампавање нн у својству уџбеника ни у својству помоћне књиге. Књигу је писао одушевљен, ади у то време још мдад наставник, без потребног стручног искуства а често и без икаква обзира на наједементарнија начеда педагогике и дидактике. Еолико је сам писац од тог времена у својим стручно-научним погдедима одмакао, то се најбоље види из дела која је он доцније написао; те се управо чудити, зашто је аутор овако дело на оцену нодносио, не арерадивши га из основа, како бн оно младу наставпику збиља с коришћу могло послужити као ваљано руководство. Захваљујући Просветном Савету на поклоњеном новерењу, част ми се назвати 31. маја 1896. г. у Београду. Госи. Председнику најоданији Стево Чттурило Према реФерату г. реФерента и усменом реФеровању г. Дим. Јосића, Савет је одлучио: да се ово дело овако какво је не може прештампавати ни унотребити за намењену нотребу. Г. Чутурилу, у име хонорара за реФеровање, одређено је тридесет (30) динара. С овим је свршен овај састанак.