Просветни гласник

556

радн.а главнога пгосветног савета

РеФорат г. Ј. Михаиловића гласи: Главном Просветном Савету ,Физика за ниже разреде средпих школа од А, Ђасмута, иревео и ла наше школе удесио В. Зделар, ироф. I. б. гимн." Главни Просветни Савет упутпо ми је ово дело СБр. ,87. у коме је преводилац учинпо неке измене, нрема мишљењу пређашњег реФерента г. С. Атанацковића с тим, да га прегледам и Савету реФерујем: да ли је оно у свему поправљено по реченом реФерату, као п то да ли се може употребити као школски уџбеник у средњим школама. Захвалан на пажњи Главног Иросветног Савета, част ми је у следећем одговорити на постављена ми питања. Разгледавши поменуто дело свестрано, нашао сам, да оно није нрост превод Физике од Васмута, већ да је преводилац местпмице одступао од самог ориђинала. Тим самим, дао је права реФерентима да нарочнто говоре и о његовој ирактичности и научном градиву, што га у себи има. Сасвим је оправдано овако одступање преводиочево од ориђпнала, јер се само на тај начин књига и може удесити за уџбеник у нашпм школама. Али у томе одступању, мора се бпти веома опрезан. Остављајући, да мало ннже изнесем неколике напомене у духу постављених ми питања, овде ћу одмах рећи неколико речи о самој методској страни ове књиге, о чему се такође мора водити рачун при удешавању школских уџбеника. У физици , као 11 У ДРУ ГПМ наукама, превлађује приицип, да се од простијега, лакшег иде сложенијем, тежем. На то се нарочпто мора назити код оних уџбенпка, где деца имају стећи тек најелементарније појмове из неке науке. Та страна није изведена како треба у ово.м уџбенику. Никако се не може оправдати онакав распоред физичких појава, какав је тамо уређен. Тамо се н. пр. почиње уводом, у коме се ученици познају са општим особинама тела (материје), па се одмах прелази на тоилоту, а потом на механику, магнетизам, електрику, звук и најзад светлост. Уверен сам, да је много боље усвојитн онакав ред, којим се ове појаве изводе у свима бољим делима. Пошто се деца познају са општим особинама тела (материје), кад сазпају три агрегатна стања, ириродније је, да пређу на познавање закона, који вреде за кретање и равнотежу тела, на каква наилазе одмах при првом погледу око себе, јер их тела окружују са свих страна што се све учи у механици, него лп почињати одмах са појавама, којима је узрок извесно молериларно кретање (топлота н т. д.). Тек ове појаве

и јесу праве Физичке појаве, па их не треба ни раздвајати механички. Па и код њпх би требало ипак ићи иекпм природним редом, у колико јс то могућно извести у нижим разредима : од појава, које ученпк лакше схвата, ка појавама, које су му мање приступачне. Зна се, да је наука о звуку, тоилоти п светлости много старија од науке о магнетизму и електрини, које су тек у новије доба добиле јак полет. Узрок томе није тешко погодитн. Прве три нојаве биле су људма познате раније с тога, што на човечјем телу има органа за њихово опажање (око, ухо, кожа). За магнетизам н електрину нема органа н с тога човек није на њпх ни обраћао своје пажње, док посредним путем није сазнао, да опе постоје. Зато и треба ове две појаве учити после звука, топлоте и светлости. Ово не велпм ради хронологпје — како бн се можда из овога извело — већ радн тога, да се иојаве, које се лакше оиажају ио свом сиољашњем раду, изуче ире оних, које се одликују својим унутрашњим радом. Доиста п јесте лакше детету да појми поетанак звука (на музичким инструментима и т. д.), уиотребу термометра или оптичке појаве, него ли постанак магнета утицајем електричне струје илп појам о индукованим струјама. А како ће н. нр. дете разумети нромену тачке кључања и др. у топлоти, ако претходно ништа одређеније не зна о променама атмосФ. притиска, згушњавању и резређивању ваздуха и т. д. или кад се у одељку о топлоти на више места позива на закон из механике, а овн раније нису утврђени, јер у овој књизи механика долази после топлоте ? Према природи самих ових иојава не увиђам, да има каквих ваашпх разлога учитп децу магнетизму и електринн пре звука, топлоте и светлости, колико има важних разлога, учити их после ових појава. — На основу овога, ја сам мишљења, да расноред фнзичкнх иојава у овом делу ваља друкче удесити и то тако: да иосле увода, дође одмах механика, иа акуетика (звук), тоилота, светлост, магнетизам и електрицитет. Што се тиче осталих папомена, којо је учинио пређашњи реФеренат, могу доставити Главном Цросветном Савету да је преводилац, г. Зделар ве&ину њих исиравио и да све те исиравке могу задовољити иотребу нижих разреца наших средњих школа. Ну има известан број напомена, које нису исправљене, а међу којима пма и таквих, које никако нису смеле остати неисправљене. Навешћу неколико таквих места, која сматрам као важнија. У § 4. стр. 5. био је нетачно исказан закон о променљиности запремиие код тела. Сви наведени иримери тумаче, како запремину мења само тон-