Просветни гласник
— 47 —
највише у реалкама, а најмање у Великој Школи. Земљорадиичких синова било је највише у Учитељским Школама и Богословији, а најмање у реалкама и гимназијама. Синова од родитеља другога занимања било је највише у реалкама, а најмање у Богословији. У опште трговачких синова има највише у овим школама, за тим земљорадничких и занатлијских, па чиновничких, а најмање наставничких. Од укупнога броја ученика, који су почели учити ове нтколе, падало је проц^ната на Велику ИГкоду 6 - 00 », Вогословију 1-30 ,, Учитељске Шкоде 6-84 » гимназије 78*76 » роалке 7'10 Као што се види, од тако великог броја ученика, који су почели учити средње школе, врло мало дође у стручне школе и Велику Школу.
По месту рођења било је ученика у ИЗ СРБИЈЕ СА СТРДНЕ Великој Школи 388 53 Богословији 72 22 Учитељским Школама 411 92 гимпазијама 5.356 437 реалкама 465 57 Свега 6.692 661 Проценат ученика износио је у ИЗ СРБИЛЕ СА СТРАНЕ Великој Школи 87-98 12'02 Богословији 76-60 23-40 Учитељским Школама 81-71 18-29 гимназијама 92-46 7-54 реалкама 89-08 10-92 Свега 91 01 899 Из ових процената види се, да је од ученика рођених ван Краљевине Србије било највише у Богословији и Учитељским Школама, а најмање у гимназијама. Колико је на по се у којој школи било ученика из које области, или државе, видећемо из ових података.
БРОЈ УЧЕНИКА У Великој Школи*) • ■ Богословији .... Учитељским Шкодама гимназијама .... реалкама Свега •
из ЦРНЕ ГОРЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ БОСНЕ СТ. СРБИЈЕ И МАЋЕДОНИЈЕ ВУГАРСКЕ АУСТРО-УГАРСКЕ ДРУГИХ ДРЖАИА
4
6
4
6
—
2
—
15
6
9
51
11
73
24
35
84
11
139
71
7
10
11
9
V;
16
4
99
46
59
150
11
168
75
П
Р
0 ц
Е
Н
А
т
Беликој Школи ....
—
; —
-Ј-
—
—
Богословији
18-18
27-27
18-18
27-27
Ви&ЗжЈ
9-10
—
Учитељским Школама •
16-00
7-00
10-00
55-00
12-00
—
гимназијама
16-70
5-49
8-01
19-22
2-52
31-81
16-25
реалкама .......
12-28
17-54
19-30
15-79
28-07
7 -02
у опште
16-28
7-57
9-70
24-67
1-81
2763
12-34
Дакле, од ученика са стране у Богословији је било највише и нодједнако из Херцеговине и Старе Србије с Маћедонијом, а најмање из Аустро-Угарске. У Учитељским Школама било је више од половине ученика са стране из Старе Србије и Маћедоније, а другу половину састављају ученици из Црне Горе, Херцеговине, Босне
*) Немаио ових цодатака.
и Аустро-Угарске. Најмање је било ученика из Босне. У гимназијама највише је било ученика из Аустро-Угарске и Ст. Србије с Маћедонијом, а најмање из Херцеговине и Бугарске. У реалкама највише је било ученика из Аустро-Угарске и Босне, а најмање из осталих држава. У опште од ђака рођених ван Краљевине Србије највише је било из Аустро-