Просветни гласник
РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА
VIII Прочитано је писмо г. Мннистра просвете п цркв. иосдова од 10. овога меседа ИБр. 704.9-, којим се позива Савет да каже: треба ли прештамиати за шкодску потребу ,Минералогију" од пок. ЈосиФа Пецнћа. Савет је одлучио: да се умоле г.г. д-р Марко Т. Леко, државни хемичар, н Петар С. Павловић, профссор II београдске гимнасије, да изволе ову Минералогију прегледати п Савету реФеровати: може ли се она прештампати за школску иотребу. IX Прочитан је реФерат г. Стевана Давидовића, 1гроФесора војне Академије, о употребп Мочникове Аритметике као уџбеника у нижим разредима средњих школа. РеФерат г. Давидовића гласи: Главном Просветном Савету. Главни Проскетни Савет иозвао ме је, да кажем своје мишљење о томе „да ли би требало Мочникову Аритметику превести и да ли би се могла она употребити као уџбеник у нижим разредима средњих школа". Захваљујући Гл. Просв. Савету на поверењу, част ми је изјавити да не вреди иреводити поменути уџбеиик, и то из ових разлога: 1.) што се распоред наставнога градива у Мочниковој Аритметици не слаже са нашим наставним програмом, који је проиисан министарским расиисом од 17. октобра 1895. ПБр. 19195. По том програму рачунање с непотпуним бројевима, скраћено множење и дељење има се учити у другом разреду, а то је код Мочника уметнуто у сред Алгебре, која се учи тек у четвртом разреду. Исто тако шожено иравило тројно, ироцентни и интересни рачун, правило смесе и деобе по даној размери дошло је код Мочника после Адгебре, а то се по нашем програму свршава са иосебном Аритметиком у трећем разреду. Такав распоред наставнога градива не може се иравдати, јер у томе нема методичности, пошто се тако звани друштвени рачупи уче у нижим разредима чисто аритметички, на им је с тога место испред Алгебре. 2) што Мочникова Аритметика, ио својој научној вредности и методичној обради, далеко изостаје иза Шрам-Шислерове Аритметике која је расписом Г. министра иросвете и цркв. послова од 17. окт. 1895. 11Бр. 19195 прописана као уџбеник у нижим разредима наших гимнасија н реалака. Тако се на пр. у Мочнику ништа не говори о подели декадних просветни гласник 1897. г.
17
јединица на класе и разделе, даље нема ни иомена о декадној казаљци, и о одређивању декадне казаљке појединих циФара у каквом нроизводу или количнику, а то је све неоиходно потребно да се зна, ради одредбе десетне занете, као и ради разуменања скраћеног множења и дељења. У одељку о размерама и пропорцијама иредстављена су правила о пропорцијама у облику општих образаца, што ученик не може разумети, јер јоиг нема ни појма о општим бројевима. А у онштој Аритметици, где су многа правила просто исиисана, без икаква извођења и без икаквих доказа, има доста и научних грешака. Тако се на стр. 10 ногрешио објашњава, како су у граФичком представљању алгебарских бројева, иоједини бројеви представљени тачкама, што је из основа погрешно. У одељку \ г -ом, где је реч о једначинама, говори се о њиховој разредби на једначине првог, другог, трећег и т. д. стеиена, а још се ништа није казало о њнховом уређивању, а знамо да се о степену неке једначине одлучује тек онда, кад је она уређена. На стр. 55., где се налазе упутства за решавање једначина првога степена, стоји иод 2) и ово: да треба једначину разградити, ако у њој има израза заграђених; то упутство не вреди у опште, јер се на пр. једначина х (а с очевидно простије и брже решава, кад се не разграђује. 3) што је за алгебарску наставу у вишим разредима са свим све једно, хоће ли се математика у нижим разредима учити по уџбенику истога писца као у вишим разредима, ш по којем другом уџбенику; а у овом специјалном случају треба избегавати „једнообразност", јер би нам само још то требало, да се и у уџбеник за ииже разреде увуку онолнке н онакве иогрешке, какиих има на жалост у уџбенику за више разреде. 80. Септембра, 1896. у Београду. Стеваи ДавидовиК ирофссор Вој. Академнјо. Савет је одлучио: да остаје при својој ранијој одлуци ио овоме иредмету примајући знању овај реФерат г. Давидовића. С овим је свршен овај састанак.