Просветни гласник

1'АДЊЛ ГЛЛВНОГЛ ИРОСВЕТНОГ САВЕТА

19

•ћевића, „Српски иарод, црква и свештенство у тур- | ском царству од 1459=1557 године", откупити за поклањање ученицима Вогословије, Учитељске и средњих школа о годишњим испитима и препоручити књижницама средњих школа. Пошто сам ирочитао дело, част мп је Савету одговорити. Одељак прошлости наше, о којој се овде бавп Госп. Вукићевић, заслужује највећу пажњу с два узрока: што је сам по себи врло значајан и што се о њему до сад релативно мање писало него и о једном другом, те је знање о њему врло мало раширено у српским школованим редовима. Овај спис Госп. Вукићевића, као оригиналан научан рад, има више новина за нашу историску науку ; али пошто му научна орпгиналност не може дати и оне особине што се траже од књига које се нуде за речене намене, ја ћу ту страну његову оставити на страну. Миого је значајније што је целом научном материјалу дан таки књижевни облик, да ће њим освојити пажњу читалачку. Целим писањем веје топло осећање српскога патриотнзма и јеванђелске уметпости, п то снису још више подиже вредност. Лрема свему томе мислим да овај рад греба откуиити за иоклањаш ученицима Богословије, Учитељске Школе и виших разреда средњих школа. За ученике иижих разреда средњих школа ова књига није подесна, јер открива неке ружне стране сгварности, које од деце још треба да заклања застор незнања. Што ме Савет нита може ли се књига иреиоручити за књижнице средњих школа, не само што мислим да се то може урадити, него Ку јоги бити сло ■ бодан иредложити, да се књига\иреиоручи и књижницама основних школа: јер ће она наставницима основних школа помоћи да у свом знању попуие празнину, која је у њих*јошјвећа и осетнија пего у наставника средњпх школа. Захвалан 'Савету на поверењу, В. децембра 1896. год. у Београду. Љубомир Јовановић проФесор . Према овом реФерату г. Јовановића Савет је мишљења: да се ово дело г. Вукићевића може откупити и употребити за намењену сврху и да се може препоручити књижницама средњих и основннх школа. Г. Јовановићу, у име хонорара за реФеровање, одређеио је двадееет (20) динари.

VII Прочитано је писмо г. Дим. Јоспћа, проФесора велико-градиштанске шше гимнасије, којим је вратио Савету непрегледана дела: „Земљопис за III разред основних школа" од г.г. II. С. Шарчевића и Ђ. С. Ђорђевића; „Земљопис за III разред основних школа" од г. Милана Убавкића, и „Земљонис за III разред основних школа" од г. Г. М. (Гаше Митровића) „Атлас српских земаља итд." од г. Аврама Стаматовића, учитеља, и прегледане „Срггске дечје игре" за женску децу скупио г. Александар Јорговић. Писмо г. Јосића гласп: Госиодину Миленку Марковићу, РЕФВР. ЗА ОСНОВНУ НАСТАВУ, СЕКРЕТАРУ ГЛ. ЦРОСВ. САВЕТА Јавили -сте ми писмом Вашим од 18. новембра за одлуку Главног Просветног Савета, да вратим све књиге које су ми дате на реФеровање. Мени је врло неповољно што ме је болест тако спречила да не могох реФеровати о књигама које су ми дате на оцену, те сам приморан вратити их без реФерата. Ја вам, дакле, враћам ево ова дела: 1., „ Српске дечје игре" за женску децу, скупио их и у ноте ставио Александар Јорговић. Прво коло. — Ову сам књигу нрегледао и хтео сам усмено реФеровати да се може препоручити за књижницс ос.новних школа , али да није нодесна за премије о годишњим испитима. 2., Земљоиисе за III разр. основнпх школа, и то: а.) Од г.г. 11. С. ШарчевиКа и Ћ. С. ЂорђевиКа; б.) Од г. Шилана УбавкиЛа (издања 1890. и 1892. године). в.) Од Г. М. (Гаше Митровића) треће издање. Сва три ова земљониса ирегледао сам п 10. анрила о. г. почео писати извештај, који бих био довршио и поднео још 17. априла, да се нисам 13 априла напрасно разболео. Сви су ови земљописи састављени по једном истом плану т. ј. поцепана је Краљевина Србија на округе у место да је описана прво Србија као целина са стране орограФске, хидрографске и топограФске, па онда да се изучава по политичкој подели. Према томе ја не бих дао свога гласа ни за један од ових земљописа. Ја сам поднео одавно свој суд о г. НикетиКеву Земљоиису, ну тада су ми предани и ови, те је Савет очекивао реФерат о свима. 3., Атлас Сриских Земаља и т. д. израдио Аврам СтаматовиИ, учитељ. — Њсгов је труд за похвалу. Ј о*