Просветни гласник

ШКОЛСКИ АЕТОПИС

Богословију у Београду и свршио Духовну Академију у Русији. Постао је наставник и ректор Богословије 1891 и служио до 1896 године. — Јеромонах ЈаниЛије ВасиК, родом из Аустрије; свршио је на Халки Богословију и дошао за наставника 1891 и служио само једну годину. — Сима ПоиовиЛ, родом из Босне; редовно је свршио историјскофилолошки одсек Велике Школе у Београду; дошао за наставника 1893 и служио само једну годину; сад је проФееор скопљанске гимназпје. — Шихаило Таси&У. Никола ПоповиЛ, родом из Србије; свршили су Богословију у Београду; дошли су за наставнике 1893 године. Никола је одмах морао напустити дужност, по жељи пок. Митрополита, а Михаило и данас служи. — Ђаса СтојановиЛ, родом из Србије; свршио Богословију, а дошао је за наставника Богословије 1894 године, у којој је и данас. — Милан Ј. Гаји%, родом из Босне; свршио је редовно гимназију и историјско-Филолошки одсек Вел. Школе у Београду; дошао је за наставника Богословије 1894 године, где је и данас. — Стеван СтевановиИ, родом из Србије; свршио је Богословију у Београду и Духовну Академију у Русији, дошао је за наставника 1894 год., и предавао само неколико дана, на је, нреко своје воље, морао напустити. — Архиминд. Данило НедељковиЛ, родом из Србије; свршио Богословију у Београду; дошао је за наставника 1896 године, у коме се положају и сад налази. Еоста Лозанић, родом из Македоније; свршио грчку гимназију у Битољу и историјско-Филолошки одсек Велике Школе у Београду. Дошао је за наставника 1894 године, где је и данас. — Емин ефендија Етем АгиК и Јусуф ефендија, предавали у Богословији Турски језик; учили су турску школу у Призрену и предавали су по реду како су означени. Из горњег прегледа наставничкога особља, види се, да су владале врло честе промене, што је без сваке сумње јако утидало на напредак завода. Какава је спрема наставника била, такође се види из овога прегледа, она је према приликама доста добра била, али има једна околност. која је јако кочила напредак у заводу, а то је: недовољан број наставника. — Та невоља није ни до данас престала, а можда ће још дуго трајати! • • • Било је година кад је један наставник предавао у свима разредима. У последње време почела се већа пажња обраћати на број и квалиФикацију наставника. Његово Високонреосвештенство Митропол. Рашкопризренски, Господин Дионисије свим силама ради, да Призренска Богоеловија ни у чему не изостане иза осталих модерних завода те врсте, те је нарочиту пажњу обратио на наставничко особље.

Сви наставници Богословије састављају ПроФесорски Савет. Наставници се деле на проФесоре и учитеље. ПроФесори су наставници, који су свршили Факултет Вел. Школе или Универзитет и они, који су свршили стручни завод и провели у Богословији као наставници 5 година. Еолико је наставника радило у којој години, навешћу у статистичком прегледу ученика. IV Ученици Богословије У нрвим данима свога рада Богословија добије свога противника у ономе човеку, који ју је требао највише потпомагати, у митрополиту Мелентију. То је заиста загонетна иојава за људе, који нису имали ирилике, да познају стање ствари. Народ је навикао, да за све очекује савете п потпору од свога црквеног поглавара. Народу је ваљало више времена да сам увиди — благодати школе. Он .је дугом практиком навикао, да има свештенике учитеље без икакве спреме и сматрао их је као просте слуге. Народ није могао одма појмити, штато значи школа за свештенике и учитеље! • ■ • Црквени поглавар је такво стање благословио! • • • Из статистичког прегледа види се, да су најнре увидели благодат и практичну корист од Богословије: занатлије, трговци, сељаци а најпосле свештеници! • • • Тек је, запоследњих неколико година, кад се успавана народна просвета почела будити, свештенство увидело, да иије довољно за свешгенички позив манастирско и основно образовање. За то свештенство за ово неколико година хита у првим редовима, да своје синове образује у Богословији. У првим годинама богословијиног рада, ученици су били из Призрена п његове околине. Доцније се постепено ширио круг, док није захватио све покрајине у Отоманској Имиерији, где Срби живе. Што је за последње 3—4 године готово једна трећина ученика из Македоније то је природно и оправдано. Истина су Македонци имали на расположењу бугарске и грчке средње заводе, али се кису корисгили, јер су ти заводи. задирали у њихову народност и веру, те су их се клонили. Они из тих завода нису могли успешно радити као народни свештеници и учитељи, јер се дух наставе није подударао са осећањима њихових сународника, што се нису образовали на свом матерњем језику!.. Тако исто и с практичне стране, Македонци се тим школама нису користили, јер је њихов главни смер био шовинизам, а сви остали обзири школске задаће били су забачени ! • • • Мало су ублажиле