Просветни гласник

102

НЛУКА И НАСТАВА

Противнидима ручног рада, својим кодегама, овако оДговара: , НајвеКи део сумпе бџЛе ииак да иотиче отуда, што највеКи део од госиоде ваеиитача нису ни сами вични ручном раду, иа за то вичу на овај начин васиитања и хтеЛи би да га исмеју". Садцман је имао свој завод у Шнеифенталу ,, где је поред школе завео и радионицу. У радионици су рађени: дуборез, картонажа, дрводељство, котаричарство, лакирање и шдиФовање стакда. Његов су завод ученици веома заволеди, јер у њему добиваху и духовну и телесну храну. Отуда носде видимо где племићи са својих дворова из Скандинавије, Енгдеске, Швајцарске, Португалске и Пемачке шаљу своју децу у ову школу. У раду на Салцмановом заводу највише се одликовао Блаше као практички наставник. Он је овај предмет иотпуно методски удесио и доказао у своме спису „Дечија радионида" да је ручни рад у самој школи изврсно срество за васиитање. Да није бпдо Бдашеа мож'да би Салцман остао само као нокушач. Но, ова се мисао наскоро промете у нросто механичко н занатлнјско образовање. Тако Песталоција видимо где тражи да се ручни рад ради једновремено с другим радом (нпр. да деца плету, док се рачуна). Њему је бнда тековина гдавно, јер је тражио да деца себи привређују издржање у Заводу за сирочад. Он је тражио у шкоди само рад за сироте, а не као рад за образовање целога човека и за свакога. Феленберг је тако исто ишао у другу крајност. Он је дао ручном раду у настави 10 часова дневно и то му је било гдавно, а настава спореднија. Шкодска^ настава бида му је више за објашњење онога, што се предавадо. У шкоду је увео иољске и домаће радове. То је била више пољопривредна школа, која је доцније многим државама послужила за угдед ири оснивању исте врсте школаНо доцније (1808) он основа „ Завод за васиитање и -образовање синова из вишег сталежа"-, те поред јахања, играња и борења заведе и музику, дрводељство, картонажу, цртање и моловаље. Овај се завод брзо прочу, јер у њега посде две године дође Блаше, који му подиже углед, те онет поврвеше синови из свих илемићскнх породица, па и из самих вдададачких домова. У исто време појави се у Чешкој свештеник а доцпије вдадика Киндерлан, који у својој епархији беше завео, но свима школама, поред обичпе наставе илетење, шивење, иредење., чешљање вуне, неговање воКака у оиште, баштованство и свиларство.

По његовом примеру за неколико година рашири се ручни рад по цедој Чешкој п Моравској, те на многим школама би заведен. Влада прихвати ову ствар, те постави добре учитељице за ирсдење и шивење, а све друго беху дужни учитељи да предају. Поред овога, влада беше одредила одличним учитељима и ученицима награду. Овако уређене шкоде и овакав одзив од владе, донео је благотворнн утнцај. Народ беше и онако осиротео, те кад ученици почеше да доносе кући по штогод од зарађенога, родитељи увидеше двоструку корист од шкоде и почеше ревносно слати децу. И ово је толико утнцало на чешки народ, да је заводео основну наставу и помоћу ње бн просвећеп и разви своју индустрију дотде, да се оспособн за националну борбу. Данас јеЧешка т алем * у круни аустријској. Немцп се сад боје Чеха, да их својом пндустријом и национадизмом не претопе у се. После Ендермана наступише ратови, који упропастише и сузише његово начело. У Чешкој данас ретко где има ручног рада у шкоди, али за то више у народу. Оне огромне Фабрике, оне индустрнјске творевине, она домаћа производња и нндустрија, јемство је Чеху да се поузда у своју јачину. За све ово Чешка има једино да благодари Киндерману. Посде свих ОШ1Х настраних нокушаја, ручнога рада као да беше нестадо. Тек се у иоловини овога века јавља Фребел творац дечијих забавишта, који поново иокрену успавану ндеју о ручпом раду у школп. Он је био први, који је основао погледе своје на педагошкој основи. Ну не беше те среће, да своју замисао и изведе. Године 1829 у Хелби беше засновао школу, у којој су били часови ручног рада половина дневног рада. Он набрзо задоби толико непријатеља, да је морао одустати од овога. Доцније, размишљајући о своме почетку и видевши шта му не достаје, пренесе ову идеју као природно и неонходио васпитно срество у дечија забавишта, захтевајући, да свако дете ваља да промисди о свему што учи. И данас, где се год мисди озбиљно о народној иросвети, ту се ручни рад заводи и у дечија забавишта. Хербарт захтева ручни рад као доиуну васиитне наставе и као најизврснију — особиту интензивност за очигледност. Он успавану идеју ручног рада оживе и иоче практички изводити. Нарочито се. за време Хербарта одликовао његов ученик Цилер (| 1883) као практички иримењивач, који је тако дадеко терао, да је тражио да се ирема ручном раду концентрише школска настава, те се с правом подиже ужасна вика.