Просветни гласник

— 65 —

Број ђака у почетку 1891.—1892. школске године ЈЈошћге (Ге1етев аи соттенсетеп!; с1е Гаппее всо1аћ-е 1891.-1892.

у школама — сЈапв есо1ев

1ев

У РАЗРЕДУ БАК8 1ЈА СБА88Е

т о к-ч о В ^ с о

т ^ О) 0 ^ '•4 :г< .. о ® со ф о Н га

3 о §.*сЗ рч ^

со о И 3 о N О « ол о сЗ о ^ о • О {>

сб а) -сп 3-5 [= оз о с 03

IV У VI

11.675 1.033 291

1.831 137 23

5.593 1.142 314

7.913 28

13.506 1.170 314

Свега — То1а1 • ■

64.277

9.051

28.423

44.905

73.328

Проценат ђака у разреду — Роиг 1а сЈавве

сепј; с1'е1еуез

с1апв

I II III : IV V VI

33-47 25-31 21-00 18-16 1-61 0-45

30-34 25-89 21-78 20-23 1-51 0-25

29-37 24-86 20-97 19-68 4-02 1-10

35-42 25-71 21-18 17-62 0-07

3308 25-38 21-10 18-42 1 60 042

Свега — Т о1а1 • • •

10000

Проценат ђака у првоме разреду мушких школа био је већинего у женским школама; у другом и трећем разреду врло је мала разлика; у четвртом разреду већн је проценат у женским школама, а у петом и шестом разреду, на против, у мушким школама, и ако је незнатна разлика. У сеоским школама проценат ђака у прва три разреда био је већи, него у градским школама, док у старијим разредима градске школе имају више ђака. Сад ћемо изнети број ђака у сваком округу посебице колико је било на крају школске године.

ОКРУЗИ БЕРАВТЕМЕОТ8

На крају 1891.—1892. школске године било је у основним школама. — А 1а Јш с1е Гаппее всо1аћ-е 1891.—1892Л1уа\'аћ (Јапв 1ев есо1ев рг1таћев

мушким — с1ев јо-агсЈопв

женским Дев Ш1ев

5_ 1 -аз = I -о ! Св 05 ; 3 5 рЈ (Л \ 1Ј о -ш

оЗ а 2 « Јч а о о & О >члО

ученида есоИегев

у опште еп депега!

53 Ш 8 'О о о ^ о Р»-Ј-0

| Ваљевски — Уа1уеуо • Врањски — Угадпе ■

2.529 2.510

75 86

2.604 2.546

332 313

2.936 2.859

На крају 1891.—1892. шкодске године било је у оеповним пшолаиа. — А 1а ј'т с1е Гаппее асо1а1ге 1891.—1892. И у ауаН с1апб 1еа есо1ев ргјтајгез

ОКРУЗИ БЕРАКТЕМЕМТ8

мушким — с!ев ^агдопз

женским с1ев Ш1ев

св 1 св 1=5 3 5 Го ОЈ м о -а>

сб аз 5 о Д Л о о о ^О

сЗ о У ј2) 'о К Д о о Р о г*"Ј"0 .

у опште еп депега!

ученица есоНегез

Крагујевачки — Кга-

5.210

§;ошеуа<;2 ......

4.450

191

4.641

569

Крајински — Кгаупа •

2.786

2.872

463

3.335

Крушевачки — Кгоп-

сћеуа1г

3.925

4.005

505

4.510

Моравски —Могауа •

4.361

145

4.506

585!

5.091

Ииротски — г Рћо(;е •

2.712

2.734

322;

3.056

Иодрински — Ро(1г1§пе.

4.354

154

4.508

418

4.926

Подунавски — РоДои-

пау1уе

6.605

348

6.953

334

7.287

Пожаревачки — Роја-

геуа!г

5.751

228

5.979

465 ;

6.444

Руднички — Воис1тк ■

3.542

104

3.646

294

3.940

Тимочки — Тјшок • •

1.428

1.438

220'

1.658

Тоилички — Тор1ћга •

1.643

1.661

129,

1.790

Ужички — 0иЈ1(;2е •

2.922

2.970

420'

3.390

Црноречки — Тггпа

Кека

2.171

2.261

318

2.579

Град Београд — УШе

с!е Ве1§тас1е . . . . ј

1.665

1.698

1.278!

2,976

Град Ниш — УШе с1е

Шсће

1.046

1.096

572' \

1.668

Свега — Т 0±а1 • •

54.400

1.718

56.118

7.537[

63.655

Апсолутнн највећи број ђака имао је округ подунавски, за њим пожаревачки, а најмањи округ тимочки и топлички. Да одвојимо градске школе од сеоских, и онда ћемо наћи, да је било у гпколама мушким 1'рддским сеоским ученика ...... 15.852 38.548 ученида 357 1.170 Свега 16.209 39.718 I женским трддоким оеоским ученика 14 ученица 7.-523 191 Свега 7.537 191 У опште -ђака • ■ • 23.746 39.909 Кад ове бројеве иоредимо с бројем становника, излази, да је долазио један ученик, односно једна ученица и у опште један ђак основних школа

на стдновиика мушких • • женских • у опште

ио 1'радовима • . 10-16 • • 15'90 • • 12-06

ио седима 24*61 680-94 46"99

СТАТИСТИКА НАСТАВЕ

у ошпте 20-40 113-85 33-96 9