Просветни гласник

— 69 —

разред, а у шеоти два од тисуће за то, што ђаци свршетком четвртога разреда или прелазе у средње школе или прекидају дал>е школовање. Кад ове бројеве поредимо с бројем уписаних ученика по разредима и школама, налазимо колико је ђака оставило школу у току школске године. Те нодатке имамо у овој таблици.

Број ђака, који су у току 1891.-1892. школске године оставиди школу — Иотћге Д'е1еуез сјш аи сопгап! с1е 1'аппее 1891.—1>92. оп1; аћапДоппе 1ез есо1е

Р А 3 Р Е Д СЈ0А88Е

сс о о* 5-( О гЗ м &0 са со ф

со ф О д ^ егј о 4-4 5 §

Ш Ф « а 3 "го Е? з

хп Ш да о о) ф ^ гуо о О ГД о >

<3 ! = а -аз = ОЈ О с а>

I II II I I V V V I

2.748 1.610 1.651 1.746 290 114

429 307 306 373 88 11

1.354 899 912 1.024 363 125

1.823 1.018 1.045 1.095 15

3.177 1.917 1.957 2.119 378 125

Свега — То1а1 • •

8.159

1.514

4.677

4.996

9.673

Од сто унисаних ђака оставило је разред — 8пг 100 е1ете8 шасгиз оп1 аћапс1оппе 1а с1а88е

I II 1 III | IV [' V • • ' VI

12.78 9-90 12-23 14-96 28-07 39'-18

15-62 13-10 15-53 20-37 64-23 47-83

16-22 12-72 15-30 18-31 31-79 39-81

11-46 8-82 10-99 13-84 53-57

13-09 10-30 12-65 15-69 3231 39-81

Свега — То1а1 ■ •

12-69

16-73

16-45

11-13

13-19'

Из ових процената види се, да је у свима школама у опште, мувдким и женским, градским и сеоским, највећи деФицит ђака у петом и шестом разреду. Ако изузмемо та два разреда, налазимо највећи деФицит ђака у свима школама у четвртом разреду, за тим у првом и трећем разреду, а најмањи у другом разреду. Ну тај деФицит је већи у женским школама него у мушким, већи у градским него у сеоским. Сад ћемо разгледати најглавнија узроке, због којих су ови ђаци оставили школу. Подаци су о овим узроцима за ђаке у опште у мушким школама и женским, градским и сеоским, као што се из ове таблице види.

Број ђака, који су оставили школу — ЈЈотћге 4' е1ете8 цш оп(; аћапсЈоппе Гесо1е

ШКОЛЕ — ЕС0БЕ8

због а саиве (1е

еЗ & 2 .СО РчЧ-н

а о. ^ О 8 8

н ® О § |

^О X § а «=М 'О

сб ј ф ^ 3-§ О с а>

Мушке Женске Градске Сеоске -

- (1е8 ^агдопа • • • - Јеа Ш1ез • • • • - игћашез .... - уШа^ео18ез • • •

(;42 96 306 432

792 113 284 621

7.102 1.298 4.075 4.325

8.536 1.507 4.665 5.378

Свега

— Т о4а1

738

905

8.400

10.043

Проценат —

Р о и

г с ео 4

Мушке Женске Градске Сеоске —

- с1е8 ^агсопз • • • — игђашез. • • • • — уШа^еохбеб • • • - раг уШа^ез • • •

1-00 1-06 1-08 0-96

1-23 1-25 1-00 1-38

11-08 14-34 14-34 9-63

13-28 16-65 16-41 11-98

Свега

— То1а1

101

1-24

11-46

13-70

И морталитет и разболевање већи су у женским школама, него у мушким. У градским школама морталитет је већи него у сеоским, а разболевање веће у сеоским школама. Напуштање школе из других узрока веће је у женским школама него у мушким, веће у градским школама него у сеоским. Ако поредимо међусобно саме узроке, због којих су ђаци оставили школу, наћи ћемо, да је од сто ђака оставило школу

3 Б

О Г

ИЗ ДРУГИХ

СМРТИ

ВОЛЕСТИ

УЗРОКД

мушке ....

• • 7-52

9-28

83-20

ЖЕнске • • • •

• • 6-37

7-50

86-13

градске • • • •

6-09

87-35

сеоске • • ■ •

11-55

80-42

у опште • ■

• ■ 7-35

901

83-64

На сто ђака, који су школу оставили због болести, долазило је умрлих у ш колама сеоским 69-6 мушким 81'0 женским 84 - 9 градским 107-7 у опште 81-6 У овом прегледу имамо бројеве ђака колико је у коме округу оставило школу, у току године, и из којих узрока.