Просветни гласник
— 71 -
Проценат ђака, који су због болести оставили школу, највећи је у црноречком округу, а најмањи у Београду. Најзад, проценат ђака, који су оставили гаколу из разних узрока, највећи је у Нишу, а најмањи у црноречком округу. Интересно је поређење морталитета ђака у основним школама с морталитетом деце у опште. Пошто из 1890. године немамо података о умирању градског и сеоског становништва посебице, то ћемо узети ове податке из 1891. године. Тако, у 1891. години умрло је од 100 деце у доби од 6 до 14 година. 1 )
110 градовима
по селима
у опште
мушке ■ • •
• • • • 1-15
0-99
101
женске ■ •
0-96
0-99
Свега •
0-98
100
Кад овај морталитет поредимо с морталитетом ђака, налазимо истина малу разлику, ну ипак, да је морталитет деце по градовима и по селима био већи од морталитета ђака, а у опште да је био подједнак. Напред смо видели колико је било ђака у ооновним школама ио окрузима на крају 1891.—1892. школске године. У овој таблици изнећемо проценат тих ђака за сваки округ посебице.
ОКРУЗИ Г)ЕРАВ,ТЕМЕДТ8 '
Од сто уписаних ђака остало је до краја године у школама 8иг 100 е1еуез шбсгНз зоп! гез1еа јиз^и' а 1а 1ш Де Гаппее 8со1а1ге аих есо1ез 1
т д о § 55 счЗ Р4 гао 0 ОЗ о п ^
т 3 о К Д о ^ 8 ^ N ТЗ
В 02 И о <'3 гг 3
ОЈ о т 8 О N р « сХ) О сЗ О о ГД о >•
в 1 = = -О) § с >• 03
Ваљевски — Уа1уеУО • • • • Врањски - Уга^пе Крагујевачки — Кга^ошеуа1 ;2.
88-06 87-82 85-85
85*35 88*92 81-05
80-90 87-85 82-54
91-09 88-10 86-66
87-75 87-94 85-30
ОКРУЗИ БЕРАЕТЕМЕХТ8
Од сто уиисаних ђака остало је до краја године у школама 8иг 100 е1етез тзсгНв воп1; геа^ез јизди' а 1а Дп с!е 1'аппее зсоГагге аих есо1ев
Крајински — Кгаупа • • • Крушевачки — КгоизћеуаЈг Моравски — Могауа • • • Пиротски — РшНе .... Подрински — Ро(1гЈ§пе • • Иодунавски — Рос1оипау1уе Пожаревачки — Ро,јагета1;2 Руднички — КоиЉпк • • • Тимочки — Тхшок • • • • Тошшчки — ТорШиа ■ • • Ужички — ОијНге .... Црноречки — Тггпа Кека ■ Град Београд — УШе (!е Ве1 §гас1е Град Ниш — УШе Ле Кгсће
Свега
То1а1
СО (3 О О« к сЗ « ћД 9 05 о
^ о О (Г) Нч
2 м N Ф И д О .ГЈ ^ Т" — *ч
СС О ЧгЈ т § ® © .гч о >
У опште еп депега!
89-93
88-19
88-61
90-11
89-60
87-22
86-03
85-22
88-39
87-08
83-83
88-77
86-66
82-81
84-37
87-49
71-56
77-62
92-91
85-48
90-76
82-77
87-83
91-04
90 02
92-30
72-45
87-27
92-92
92-19
88-15
85-79
83-76
89-72
87-97
83-72
80-33
85-14
82-85
83-50
87-07
86-96
89-24
86-64
87-59
86'56
86-58
81-14
89-66
86-56
81-28
81-02
78-90
85-19
82-22
92-70
94-08
92-67
92-93
94-23
83-03
78-69
81-11
81-11
78-79
74-29
77-19
—
77-19
87-31
83-27
83-51
88-87
86-81
Да бисмо видели каква је разлика у овом погледу између 1882. и 1892. године, ми ћемо поредити њихове проценте. Тако, од сто уписаних ђака остало је до краја школске године
у школама мушким • • женским • градским • сеоским у опште
1882. год. 1892. год.
81-59 85-13 83-89 80-56 8207
+ 5-72 — 1-86 + 0-38 + 8-31 + 4-74
') Види Државоиис Србије св. XX стр. С1ЛТ.
Дакле, у мушким и сеоским школама била је највећа разлика. У мушким, градским и сеоским школама био је мањи деФицит ђака на крају школске 1892. године, него пре десет година. У женским школама, на против, био је већи деФицит. У оиште, деФицит ђака у 1892. години био је мањи за 4-74 процената, него што је био у 1882. години. У овој таблици имамо број ђака, који су положили испите и прешли у старије разреде.