Просветни гласник

130

чинитељи ие додају, него множе с највећим задацим бројем. У §-у 22-ом. књига II. ннје добро речено ; ,да се једночдани изрази деде међу собом, кад се колнчник сачинитеља стави са одговарајућим знаком иред количник оиштих бројева", јер се одатле не види, да се количник сачлиитеља мможи с кодичником онштих бројева. Тако се у наших ученика одомаћило ово погрешно читање: на ир. „а иред квадратиим кореном из 2", место „а пута квадратни корен из 2". И у §-у 47 под 3.) књига II. непажљиво је преведеио ово место : „па нове једначине саберемо или одузмемо према томе, да ли коеФицијенти имају једнаке иди неједнаке знаке", а треба казати „да .1и коеФидијеити имају неједнакеиди једнаке знаке". У погледу термина морам замерити г. Вељковићу, што у место речи „сразмера" није усвојио реч „пропорција" , јер између речи „размера" и „сразмера" нема никакве разлике, као год и између речи „веза" и „свеза". Реч „пропорција" могла се усвојити у толико пре, што је она унесена у све наше математичке уџбенике, који су сада прописани за гимназије, и не би била тако необична као друге стране речи, којима се слулш г. Вељковић, као што су: супституирати, квадрирање, кубирање, базис, курир. Изрази, као што су 2а, 5а, 9а зову се у немачком »дШЈиатГд« , што ће рећи „једнога" или „истога имена" ; г. Вељковић назива такве количине обично „једнолике", а кад-кад „истоимене". Требао је да остане при једном називу, а ја бих рекао да ие ваља назив „једнолике" количине, јер би се пре могло рећи. да су једнолики изрази на пр. оваквог облика: X + у, 111 + 11, а + 1), а за њих неће Немац казати, да су „в1ехфпаппд», Разломци, који су већи од једииице, зову се обично ирави разломци; њих г. Вељковић зове још и чисте, а оне друге нечисте. Мислим да се не могу препоручити ни ти називи. Место речи „једнак" г. Вељковић узима реч „раван" , а то није добро, јер је равно оно, што није брдовито. У одељку о „мерама, тежинама н новцима" каже се, да се имена за делове метарских мера граде, кад се пред име основне јединице ставе латинске бројнице са свршетком на ј, то деси за 10-ти, санти за 100-ти део" и т. д. II ово је погрешно, јер се латинске речи „(1ес1" и „сепИ" не читају „деси" и „санти". Кад се не каже „десималан" број, него

„децималан", онда треба изговарати и „дециметар", а не „десиметар". Граматичких и правоиисних погрешака нема много. Запазио сам ово : да г. Вељковић пише „делење" идељење" „бројити" и „бројење" место „бројење", „метод" и „методама" м. „методама", сљедећи" м. „следећи", „дали" м. „да ли" „доћићемо" м. „доћи ћемо", „неисцрпе" м. „неисцрпу" (3. л. множ.). Међу задацима, којих има у овој књизи врло много и веома инструктивних, запазио сам у срнском преводу неколико примера који се не подударају с онима у немачком издању. То су задаци: 6. на стр. 3., 17., на стр. 14.. 16. на стр. 21., 20. на стр. 33, који су по свој прилици узети из којсг ранијег издања. Нећу помињати ситније омашке у српском нреводу, јер мислим да је и ово досга што сам до сада казао, па да се види, да овај уџбеник пе могу препоручити за школску иотребу. 28. Јануара 1897. у Београду. (Јтеван Давидовић. РеФерат г. Тиие гласи: Главноме Просветноме Савету Писмом својим од 14. декембра ир. год. СБр. 171. Савет ми је иоверио на преглед и оцену нревод „Мочникове Аритметике" од г. Милана Вељковића, проФесора. Журећи се, да по ирепоруци Саветској: „дело што ире прегледам и Савету реФерујем", иећу понављати напомене првог реФерента, г. Ст. Давидовића, о одсгупањима и погрешкама, које сам нашао подвучене плавом писаљком у оригиналу и преводу. Изјављујем да и ја од своје стране ведику већину исподвдачених места сматрам за непотребна одступања, омашке, па и погрешке. Поменућу овде само она одступања од оригинада и погрешке, које г. Давидовић иије био подвукао, а које сам ја подвдачио и то — за раздику — црвеном писаљком: 1. Изостављане су речи: је (I. 18.), 6езЈе[1 ег (I. 11.), ешзеСп (I. 11.), аНе (I. 11.), поф (I. 13.), Е. (дин. Кгопеи, I. 21.), ђадедеп (I. 22.), 7 ЗЗнсђ (I. 30.), ибегЈгадеп (II. 44.) ит. 2. Изостављани су задаци (I. 26., II. 64. итд. 3. Мењаии су задацн без невоље (I. 9., 14., 18., 19., 24., И. 64. итд.). 4. Посде задатака изостављен је знак једнакости и питања у ведикој већини задатака. 5. Грешено је у преписивању задатака (I. 9., 19., 21., 24. II. 5., 7., 46. итд.).